Она се пре пола године вратила у своју земљу и позвала ме је телефоном пре неколико дана са идејом да поводом прославе 60. рођендана Бразилије, престонице Бразила - објаве у књизи која излази 2020. и причу о две војвођанске Бразилије.
Једна је недалеко од Бачке Тополе, зове се Багремово или Бразилија и добило је име тако што су након Првог светског рата људи су хтели да се одселе у Америку, у Бразил, а власник овог земљишта их је молио да остану да раде овде, па им је рекао: “Даћу вам земљу, саградићу вам куће и ето вам Бразилије!” У то време држава Бразил се овде звала Бразилија, пошто град Бразилија није ни постојао (основан је 1960.).
Од око стотинак Багремовчана, или Бразилијанаца, највише има пензионера и оних који примају социјалну помоћ, а најмање људи који раде и који су млади. Сви су отишли у Мађарску, Немачку или у веће градове у Србији. Бразилија нема ни школу, ни амбуланту, ни Месну канцеларију, ни цркву. Имају постављен крст на једном ћошку са дводимензионалном сликом врло женственог, безбрадог, готово андроидног Исуса.
Кроз другу Бразилију прошао сам недавно бициклом и питао једног мештана како је добила име. Према његовим тврдњама - ова Бразилија је добила име јер су се неки имигранти који су отишли за Бразили после пар година вратили и населили између Беочина и Черевића па је насеље тако добило име!
Дакле - једни су Бразилија јер тамо нису отишли а други - јер су су се одатле вратили.
Текст и фото: Роберт Чобан
