започне самостални живот јер нема никакве приходе, а и они који су запослени остају у заједницама јер не могу себи да приуште изнајмњивање стана и обезбеђивање да од остатка новца да пристојне живе.
На питање зашто још увек живи с мамом и татом, Александар (31) одговара да ће се од њих селити – само у иностранство.
- Немам сталан посао, плаћен сам делом на руке, делом по уговору, немам пензионо, званично сам на бироу. Родитељи имају нелегализовану кућу, а банка би ме, све и да се неким чудом званично запослим, глатко одбила за било какав кредит, те ни спрат не могу да средим за будућу породицу. Зато девојка и ја, и поред “сређеног стамбеног питања” планирамо да идемо у Немачку. Тамо ћемо барем моћи да од својих плата изнајмимо стан, а кад будемо решили да проширимо породицу, имаћемо подршку државе. Овде имамо само подршку родитеља, и то емотивну, а то није довољно за живот – каже Александар.
Многе младе у Србији данас издражавају и бабе и деде од пензија, које су постале једина сигурна примања у Србији. У истраживању “ Млади у Србији 2015.”,које су спровели Смиљка Томановић и Драган Станојевић, закључује се да младе у Србији генерално одликује велика финансијска несамосталност и зависност од ресурса родитељске породице, а део младих изложен је изразитој материјалној депривацији до те мере да не може да обезбеди себи ни адекватну исхрану.
Како млади у Србии до крова над главом углавном долазе или наследством илу уз финансијску помоћ родитеља, све спорије стичу емоционалну и функционалну аутономију. Такође, сматрају социолози, због тога и све касније ступају у брак, а и када то чине у окриљу “проширене породице”, брачне воде брзо напуштају разводом.
Према подацима Драгана Станојевића, доцента на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду, који је у име Института за социолошка истраживања учестовао у истраживању мотива због којих млади живе с родитељима, међу младима који живе с мамом и татом значајно је више мушкараца – око 90 посто, у односу на око 70 посто жена.
- То упућује на традиционални образац где жене, када се удају, углавном прелазе у домаћинство свог супруга. Ту неко време живе, а уколико имају средства, онда се осамостаљују. Заправо, показује и другу особину, да мушкарци дуже остају у домаћинству својих родитеља – сматра Станојевић.
Кровна организација младих Србије подсећа на то да скупштински Одбор за омладину и спорт не постоји од 2012, чиме се прича да су млади будућност ове државе своди на флоскулу. Они тврде да политичке елите у великој мери игноришу младе, а да је доказ за то и чињеница да је тренутно само седам младих особа у Скупштини Србије. Да их је више, сматрају, чешће би се чула поразна истина да су млади данас у неповољном материјалном полоају због велике незапослености, што их спутава да се осамостале, да раде и исто време се школују, да стварају потомство и што их, на крају крајева, све више тера из Србије.
Кровна организација младих тврди да све већи број младих жели да напусти Србију - чак 70 одсто, да имају отпор према активизму, политици и институцијама, а да чак и они млади који су у политичким партијама ту су не због веровања у њих, већ због тога да би добили посао и покренули макар делић замајца будуће основе за егзистенцију и стварање породице, коју такође не могу да створе без финансијске и сваке друге самосталности.
Љ. Малешевић
Скептични прагматици
Истраживање о младима у 2015. показало је и да немају осећај о властитом утицају на политичка питања, као ни нарешавање проблема који се тичу њихове егзистенције, али да теже да буду информисани преко медија и кроз разговоре унутар својих друштвених кругова. Млади исказују ниско поверење у институције, посебно у политичке партије, а у односу на актуелни процес интеграције Србије у ЕУ исказују резервисаност, али и прагматичко сагледавање неопходности придруживања.
