Да се чује глас Европљанки

Нови економски модели, који из перспективе родне равноправности, говоре о својеврсној “феминистичкој економији”, тема су коју заговара Европски женски лоби и чиме је почела година активизма

 ове организације, а поводом двадесет година Пекиншке платформе за акцију (БПФА). Планирано је публиковање 12 тематских месечних анализа, од које прва “Глас Европљанки” садржи анализу посвећену економској (не)зависности жена у доба штедње.

Марчела Корси предлаже Pink New Deal: фискалне политике које би подстицале учешће жена на тржишту рада, мониторинг друштвених последица кризе, план улагања у друштвену инфраструктуру (школе, вртиће, универзитети, брига за старије) те освешћивање жена у области женских права.
Шведски Женски лоби спровео је седмогодишњу анализу државних прорачуна кроз визуру родне равноправности из које се види да се државни новац у већој мери троши на потребе, активности и приоритете мушких чланова друштва. Иако се ситуација променила набоље у односу на ранији период, финансијска давања су још увек родно неуравнотежена.

Рецесија и мере штедње највише утичу на животни стандард жена. У Словенији мере штедње продубљују родне и класне неједнакости, а највише угрожавају жене из средње класе, старијег животног доба, самохране мајке, припаднице етничких и националних мањина. Приметан је велик број отпуштања у јавном сектору у којем доминирају жене (у образовању, здравству и социјалном раду запослено је 80 одсто жена). За једнак посао мушкарци и жене нису исто плаћени, а те разлике повећале су се током транзиције од 1993 до 2007. Уз то, жене одрађују и две смене: 39,5 сати на радном месту и 42 сата у домаћинству.

Промене у социјалном законодавству, попут редукованог дечијег додатка, строжијих услова за социјална примања или нижих пензија додатно угрожавају економску ситуацију жена. Више од половице словеначких пензионерки и пензионера,   од којих су две трећине жене, прима пензије од 622 евра, само 16 еура више од стопе сиромаштва. У 2012. је, након 20 година рада, затворен и владин биро за равноправност полова, а његове задатке преузело је Министарство за породицу, рад, социјалну политику и једнаких могућности.

У Шкотској је од 14,9 милијарди срезаних фунти, 74 посто одузето од неког облика женских примања, а жене су зависније од социјалних примања, која чине 20 посто њихових прихода. Проблем су отпуштене раднице у јавном сектору, а јаз у платама између мушкараца и жена запослених на пуно радно време износи 13 одсто, а на пола радног времена 34 одсто.

Б. Опрановић
 

У Грчкој испод прага сиромаштва

Ситуација је посебно забрињавајућа у Грчкој у којој 45 одсто жена живи испод прага сиромаштва. Женско сиромаштво директно генерише дечије сиромаштво, а тиме и стигматизацију и ограничене образовне прилике. У 2013. Грчка је имала највећу незапосленост жена у Еуропи, 31,9 посто, док је стопа незапослених младих жена износила 50,2 процента. На срозавање животног стандарда жена утицао је велики број отпуштања у јавном сектору, резање мировина, повећање старосне доби за одлазак у пензију, пореск реформе, резови у здравственој и социјалној бризи, престанак финансирања склоништа за жртве насиља. Студија је показала да је број срчаних удара код жена порастао за 39,2 посто, као и насиље над женама (број силовања је порастао за 53,9 посто у 2011. и 22,2 посто у 2012. години).
 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести