Од 198 деце за усвајање, тренутно је 72 у поступку избора усвојитеља из иностранства, јер нико из наше државе није заинтересован да обезбеди кров над главом тим малишанима. Такође, 35 њих у периоду је адаптације код потенцијалних усвојитеља. Од почетка ове године усвојено је 61 дете од којих је 50 њих остало у Србији а остали су пронашли дом у иностранству, и то су углавном деца узраста од пет до осам година.
- Наши усвојитељи по завршеној припреми и утврђеној општој подобности имају право да се изјасне о пожељним карактеристикама деце коју би желели да усвоје и углавном наши усвојитељи желе да усвоје дете до три године, које је здраво и нема одређених генетских оптерећења - каже саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Вулевић, преносе медији.
По закону, деца држављани Србије могу бити дата на усвојење страним држављанима само у случају да се у „разумном року од годину дана“ не могу наћи усвојитељи домаћи држављани.
- Тек тада се могу применити мере међудржавног усвојења за то конкретно дете, а та деца која углавном иду на инострано усвојење, коју усвајају страни држављани, јеу деца с одређеним озбиљнијим развојним и здравственим проблемима, деца старијег узраста и деца ромске националности - додаје Вулевић.
У Војводини 400 деце смештено у 260 хранитељских породица
Центар за породични смештај и усвојење Нови Сад током 2018. године реализовао је 66 нових смештаја деце у хранитељске породице. На територији коју покрива та установа - Јужнобачки, Сремски и Средњобанатски округ, укупно има око 260 хранитељских породица у којима је смештено ско ро 400 деце.
- Настојимо да, сваком детету које има потребу за хранитељском породицом, обезбедимо смештај у најкраћем могућем року у чему имамо висок проценат реализације - каже директорка Центра Ивана Копривица. - Деца за коју није могуће обезбедити хранитељску породицу, смештају се у неку од установа социјалне заштите.
Шпанија је држава која у последње време највише усваја децу из Србије, а Вулевић наводи да је у последње две године успостављена извранредна сарадња са том земљом која је трећа по броју усвојене деце из наше земље. Од 2005. године, од када се води званичан регистар, до данас највише деце усвојили су држављани Шведске, па је тако нову породицу у тој скандинавској земљи за 14 година нашло 99 малишана. На другом месту по усвајању деце из Србије су држављани Сједињених Америчких Држава, а у тој држави је од 2005. године до данас усвојено 65 деце.
Инострано усвојење се, наводи Вулевић, реализује у складу са домаћим прописима, Породичним законом и Хашком конвенцијом. Како је још објаснио, у случају иностраних усвојења остварује сарадњу с одређеним агенцијама у страним државама које су лиценциране у складу с Хашком конвенцијом, које су испуниле све услове да могу посредовати у међудржавном усвојењу. Те агенције надлежни у Србији обавештавају о деци која могу да буду усвојена у иностранству и оне обављају избор потенцијалних усвојитеље за конкретно дете.
- Потенцијални усвојитељи страни држављани обавештавају се детаљније о карактеристикама конкретног детета и, ако се и тада одлуче, онда долазе у земљу, код нас - појашњава Вулевић и додао да процедура почиње у Министарству где се прво прави план комплетног процеса усвојења.
Центар за социјални рад има своја задужења, достављају се налази и стручно мишљење о успешности поступка прилагођава који је у случају иностраног усвојења нешто краћи и траје између 20 дана и месец дана, за разлику од поступка када децу усвајају држваљани Србије и када поступак прилагођавања траје до шест месеци.
- Након тога, уколико орган старатељства процени да је тај поступак прилагођавања успешно завршен и да је дете прихватило потенцијалне усвојитеље, да су потенцијални усвојитељи прихватили дете, онда се иде на заснивање усвојења, уз претходно прибављену дозволу министра за рад - прецизира Вулевић и навео је да је агенција, која је посредовала приликом усвојења детета држављанина Србије дужна да у наредне три године прати то усвојење и извештава Министарство о статусу детета. - Оцењени смо као земља која има једну од најпоузданијих и најпрофесионалнијих процедура у промени међудржавног усвојења.
Л. Радловачки
