Истина, за сада је то тек идеја Министарства просвете, потекла од самог министра. Разлог за враћање униформи у школе у Министарству просвете виде у истраживањима, истина у неким другим европским земљама, која су показала да се на тај начин негде смањује вршњачко насиље, те да када су сва деца исто одевена имају потпуно другачији осећај једни за друге и школу доживљавају као део себе, као нешто што треба да сачувају и однегују.
Мада данашњи ђаци у Србији униформе виђају само у страним филмовима, оне су до пре четири деценије биле потпуно уобичајена слика и у основним и у средњим школама на овим просторима. Истина, нису то биле кариране фалтане сукње, поло мајице и сакои с амблемом, какве виђамо у тим филмовима, него плаве блузе за дечаке и хаљине на закопчавање за девојчице. Они који се тог времена сећају, сведоче и да тада реч униформа баш и није била примерена, јер како је свако себи куповао овај обавезни део школске опреме, осим по боји - по свему осталом су се разликовале - од квалитета материјала, кроја, дужине, ширине. Можда зато, то се тада и није звало униформа, него “кецеља”.
- Мислим да враћање униформи у школе неће донети промене које Министарство очекује, јер разлике међу децом не постоје само у гардероби, него и у многим другим стварима - каже директорка ОШ “Доситеј Обрадовић” у Фаркаждину Весна Кирћански. - Деца данас у школу долазе с мобилним телефонима, таблетима, и по томе се јако разликују, што униформа не може сакрити. Потребно је да се промени окружење, а то се не може увођењем униформи.
Допис Министарства да анкетирају родитеље, каже ова директорка, добили су пред зимски распуст, па је анкета у току и још се не зна какви су њихови ставови . У ову школу иде 94 ученика, а припада јој и група од 14 предшколаца. Уколико се закон измени и ношење униформи буде обавезно, увешће их и они, а до тада их неће уводити.
У разради идеје о враћању ђачких униформи у школе у Министарству просвете размишљају о више могућности њиховог набављања. Једна је да их ученици, односно њихови родитељи, купују сами, а друга да их обезбеђује школа и ђаци на крају године враћају. Корак даље иде размишљање о томе ко би их шио, па се ради приступачније цене спомиње и могућност да то буду посебне, социјалне фирме које би запошљавале тешко запошљиве особе. Размишља се и о томе ко ће одлучивати о изгледу униформи, па се спомиње и могућност да то буду ђачки парламенти.
- Идеја ми је симпатична,мада има и добрих и лоших страна, али мислим да није изводљива, нарочито у великим школама - каже директор ОШ “Петефи Шандор” у Новом Саду Зоран Арђелан. - Имамо 1.550 ученика и недавно смо од Ученичког парламента добили иницијативу за увођење ђачких ормарића. Направили смо калкулацију по којој би ормарић коштао 500 динара и ту је иницијатива стала, мада су сви били одушевљени, јер не могу сви родитељи да издвоје толико за ову намену, а школи је тешко да нађе спонзоре за тако велики број ученика.
По мишљењу овог директора, увођење униформи у школе биће могуће једино ако их обезбеди држава, па и то не као што се спомиње, на позајмицу ученицима, јер и с враћањем уyбеника има пуно проблема, па би слично било и с враћањем униформи.
За сада Министарство сондира терен и прво ће покушати да анкетом установи који су ставови родитеља ђака, наставника и самих ђака. Ако сви буду за увођење униформи, мораће да се промени постојећи закон, који обавезно ношење униформи у школама не предвиђа, мада оставља школама могућност да донесу такву одлуку уколико се с њом слажу и наставници и родитељи и ђаци, што су неке школе , углавном мање, већ и урадиле.
Д. Д.
