Према подацима Фармацеутске коморе Србије у Србији има око 3.100 апотека, од којих је око 1.000 државних. Ипак, подаци о стварном броју апотека нису поуздани због тога, како објашњава Светлана Стојков, директорка Фармацеутске коморе Србије, што не постоји јединствени регистар који би се редовно ажурирао како би се у сваком тренутку знао њихов тачан број.
Поред тога, указала је Светлана Стојков, апотеке у Србији нису равномерно распоређене, па тако у великим градовима једна апотека долази на око 900 , а у неразвијеним деловима Србије на преко 10.000 становника. Управо због тога су и цене лекова у апотекама различите, па они у мање развијеним градовима у приватним апотекама за куповину лека морају да издвоје више новца него што за исти медикамент плаћају пацијенти у већим градовима. Да становници у различитим деловима Србије не би различито плаћали исти лек, требало би да се трошкови промета на мало дефинишу фиксном маржом.
Директорица Фармацеутске коморе Србије истиче да цена лекова не би смела да буде главни критеријум конкуренције већ да то треба да буде квалитет услуга које апотеке пружају, као и да у њима морају бити запослени лиценцирани фармацеути. Она истиче да у Србији тренутно има око 6.100 лиценицраних фармацеута који су и чланови Фармацеутске коморе Србије.
Фармацеутско тржиште у Србији је, према оцени која се пре неколико дана чула у Привредној комори Србије, добро снабдевено, а сви лекови на рафовима прошли су Агенцију за лекове. Наведено је и то да су данас државне апотеке у лошијем положају од приватних, јер морају да поштују строжију процедуру набавке лекова. Оне због тога не могу да буду брзе и флексибилне односно конкурентне приватним апотекама које знатно брже долазе до нових лекова. Ипак, на састанку у Привредној комори Србије још једном је упозорено да лекови не би смели бити третирани као роба , јер се тиме доводи у питање заштита јавног здравља грађана Србије.
Љ.Малешевић
