просветних посленика на тему техничког и информатичког образовања, у светлу планираног увођења дуалног образовања и боље усклађености школског система с потребама привреде.
Организатори скупа, одржаног на Факултету теничких наука Унверзитета у Новом Саду, били су Центар за развој и примену науке, технологије и информатике (ЦНТИ), Нови Сад, Друштво педагога техничке културе Србије и Регионално друштво за техничко и информатичко образовање Зрењанин.
- Данашње време, ослобођено било каквих идеолошких притисака прошлости, а када је реч о техничком образовању младих, које се не може одвојити од стицања информатичког, захтева да му се приступи озбиљно, системски како би се развијао технички начин размишљања све потребнији и присутнији у готово свим професијама – истакао је професор др Слободан Попов из ЦНТИ, представљајући Платформу концепције техничког и информатичког образовања.
Како се на овом скупу могло чути, то је сложен и озбиљан посао.
- Зашто стицати знање које вас не упошљава, или гура у обављање посла неке друге струке – упитао се др Зоран Авармовић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Србије, приметивши и да раскорак између образовне политике и привредног система ствара раднике на тржишту рада којима је потребна преквалификација, доквалификација или волонтерски статус како би стекли додатна знања и вештине.
Према Аврамовићевим речима, увођење дуалног образовања примењиваће се само на трогодишње школе, а по узору на нека од изванредних решења која се примењују у Аустрији, Немачкој и Швајцарској.
Међутим, како је рекао Аврамовић, за помак у овом образовном сегементу највећу препреку представља слаба привреда. Увођење дуалног образовања захтева и успостављање одговарајуће правне регилативе у односу ђак - комапнија у којој би радио: од његових примања до осигурања од евнетуалних несрећних случајева. Такође, непходно је да се за такво образовање осмисле наставни планови и програми, а да се направи права сразмера општег и стручног образовања.
Политику образовања и потребе друштва трабало би сагледавати и у светлу чињенице о потреби целоживотног учења, које је већ дуже једна од главних одреднице образовне политике Европске уније. Колико је важно целоживотно учење, говори податак, који је изнео Мато Грозница, подсекретар у Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, да од 10 данас најтражених занимања на свету, седам није ни постојало пре 10 година.
В. Црњански
Вратити Техничко образовање у школе
Предлог пројекта враћања у гимназије Технике и технологије, раније Техничког образовања, и улози и значају наставе овог предмета у професионалној оријентацији према производним занимањима, изнео је Милош Соро из Регионалног друштво за техничко и информатичко образовање. Проблем је како овом предмету наћи место у законски прописаном броју часова, који је за поједине разреде већ достигао максимум.
