И матерњи језик као изборни у редовном распореду

На проблеме у реализацији наставе изборног предмета Матерњи језик с елементима националне културе у основним и средњим школама представници националних савета

мађарске, словачке, румунске, русинске, хрватске, буњевачке и чешке националне мањине на састанку у Новом Саду разговарали су с покрајинским секретаром за образовање прописе, управу и националне мањине - националне заједнице Михаљем Њилашем и државном секретарком Министарства просвете, науке и технолошког развоја  Анамаријом Вичек.

- Матерњи језик има двоструку улогу у животу сваког од нас – функцију развоја личности и функцију развоја идентитета - рекао је Михаљ Њилаш. - У претходном периоду наш секретаријат је већ разматрао питања проблема реализације наставе предмета Матерњи језик с елементима националне културе, чак је и иницирао измене и допуне Правилника о наставном плану за основне и средње школе, а у данашњем политичком систему остварује се могућност за још чвршћу сарадњу с Министарством просвете, науке и технолошког развоја, посебно када је у питању образовање на језицима националних мањина и националних заједница.

То показује и однос међу коалиционим партнерима, као и то што се у високим државним органима просвете први пут поставља државна секретарка из једне националне мањине.Анарамија Вичек истакла је да у плану реформе просвете и Закона о основама система образовања изузетно важну улогу представља и предмет Матерњи језик с елементима националне културе.

Износећи запажања из праксе, представници националних савета као недостатке у организацији овог предмета навели су да се за његово изучавање мора изјашњавати почетком сваке школске године, те да у неким школама још има проблема с коректним спровођењем анкете за родитеље и приликом уписа у први разред, као и у наредним разредима. Будући да је у многим школама реч о малом броју ученика који се опредељује за ову наставу, најчешће има проблема у формирању група.

Велику тешкоћу у квалитетној реализацији наставе Матерњег језика са елементима националне културе представља, по мишљењу представника националних савета и то што су ученици на различитим нивоима познавања и владања матерњим језиком, док је наставни програм конципиран према класичној шеми наставних програма – без предвиђених диференцираних садржаја. Поред тога, углавном не постоје уyбеници за овај предмет,а додатни проблем јавља се када  језик није стандардизован, као што су ромски језик и буњевачки говор.

На састанку је договорено да се састави предлог са смерницама за побољшање наставе Матерњег језика с елементима националне културе, међу којима би свакако требало да буде конкретно дефинисање минималног и максималног броја и максимални распон узраста ученика у једној групи (не више од три разреда) и убацивање и ових часова у редован распоред.

Представници националних савета сматрају и да би њихови одбори за образовање, у сарадњи са издавачима, требало да обезбеде компетентне ауторе, преводиоце, лекторе и рецензенте, који би у оптималном времену могли да припреме адекватну уџбеничку и додатну литературу и друга наставна средства за наставу овог предмета у основним и средњим школама.

Д. Д.

 

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести