У Институту за јавно здравље Србије Батут упозоравају да промрзлине на рукама и ногама никако не треба трљати, не бушити пликове, не навлачити рукавице или чарапе, не стављати термофор.
У условима ниских температура најосетљивије су старије особе и деца. Промрзлине на деловима тела се препознају по томе што је кожа модра, бела или црвена, а касније настаје оток, а по некада и пликови.
Уколико се јаве промрзлине особу треба увести у топлу просторију, скинути јој обућу, одећу и прстење, а комаде који су залепљени на кожу не треба насилно скидати, већ их треба обрезати маказама, наведено је на сајту Батута.
Промрзлине треба прекрити газом, али их не треба увијати завојем. Уколико су промрзле особе при свести треба им дати топла, заслађена, безалкохолна пића.
При дужем боравку на ниским температурама може доћи и до смртног исхода - "беле смрти".
Долази до хлађења читавог тела уз немогућност организма да сачува минималну телесну температуру, оштећења централног нервног система, наглог пада реакција на бол, поспаности, стања сличног наркотисаном и врло брзог смртног исхода.
Алкохолисана стања и исцрпљеност убрзавају настанак смрзавања. Новорођенчад и мала деца су склона смрзавању због мале телесне масе и неразвијених заштитних терморегулационих механизама.
У Батуту кажу да током хладних дана треба носити гардеробу која је функционална и добро штити, да је лагана и да није превише уз тело.
Предност имају синтетички материјали, који су водоотпорни и брзо се суше у односу на традиционалне- памук и вуна, који упијају зној и задржавају влажност, што ствара осећај хладноће.
(Танјуг)
