у Европи по појави рака грлића материце, а на другом по умирању од цервикалног карцинома.
У превенцији ове болести која све више и више узима маха, удружили су се Асоцијација за сексуално и репродуктивно здравље Србије – СРХ и Парламентарне групе за репродуктивно здравље, родна питања и ХИВ и под покровитељством Одбора за здравље и породицу Народне скупштине Републике Србије, организовали Округли сто на тему „Превенција и третман рака грлића материце у Србији“, одржан у Народној скупштини.
Покрајинска секретарка за спорт и омладину Мариника Тепић истакла је као пример добре пркасе спровођење пројекта „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу“ у готово свим војвођанским средњим школама. Нагласивши да је превенција најважнија, она је скренула пажњу на то да је средњошколски узраст онај с којим треба разговарати о оваквим темама.
Ресорна секретарка истакла је и чињеницу да истраживање које је спроведено у оквиру пројекта „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу“ показују колико средњошколци не знају ни основне ствари када је реч о њиховом репродуктивном здрављу и најавила да ће по завршетку упоредне анализе добијених података бити упућена иницијатива, прво према Скупштини Војводине, а потом према Народној скупштини Србије за увођење „Здравственог васпитања о репродуктивном здрављу“ у образовни систем.
На округлом столу поред Секретарке Тепић говорили су и: др Владо Бабић у име Парламентарне групе за репродуктивно здравље, родна питања и ХИВ, Драгана Стојановић извршна директорка СРХ-а у Србији, проф. др Славица Ђукић Дејановић у име Одбора за здравље и породицу Народне Скупштине, проф. др Весна Кесић, начелница Клинике за гинекологију и акушерство, Катарина Ђорђевић, новинарка „Политике“, др Бојана Милошевић из Института за јавно здравље Србије, помоћник министра проф. др Предраг Саздановић из Министарства здравља и Јасна Црнобрња, пацијенткиња оперисана од рака грлића материце.
Према подацима Регистра за рак централне Србије, карцином грлића материце представља најчешћи гинеколошки тумор, са стопом инциденције 26,9 на сто хиљада – рекла је доценткиња др Љиљана Младеновић Сегеди са Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Нови Сад. - Исти подаци из 2001. показују учесталост карцинома грлића материце од 9,4 посто у укупном обољевању и 5,8 одсто у укупном морталитету од малигних тумора код жена. У Војводини, од 1993. до 2002. године, према Регистру за малигне болести у Институту за онкологију Војводине, регистрована је инциденција од 26,6 на сто хиљада. Учесталост карцинома грлића материце у Војводини у односу на укупна малигна обољења у жена износи 7,76 одсто и 6,7 процената у укупном морталитету од малигних тумора код жена. Највише дијагностикованог карцинома грлића материце имамо у старосној групи од 40 до 44 године.
И. В.
Најважнији редовни прегледи
Редовне гинеколошке прегледе треба започети у прве три године после почетка сексуалне активности, а најкасније у узрасту од 21 године. После два узастопна нормална цитолошка бриса урађена на годину дана, периодични прегледи се женама које припадају групи ниског ризика могу радити у дужим временским интервалима, на три године.
За сексуално активне жене млађе од 30 година, као и за жене групе повишеног ризика предлаже се узимање цитолошког бриса једном годишње. После 65 година, под условом да је жена редовно долазила на прегледе и да су налази били нормални, цитолошки брис може се радити у дужим временским интервалима, на 2-3 године.
