у чему се посебно истицало здање које је 1793. године саградио Марко Ђурковић-Сервијски, а и његов наследник син Ђорђе убрајао се међу најбогатије трговце Аустро-Угарске монархије. Раскош дворца Сервијски-Шулпе, чак три пута је уништавана и пљачкана у револуционарним превирањима и светским ратовима.
Истраживач завичајне историје Новог Кнежевца и племићких породица Јожеф Сабо указује да је дворац Сервијски-Шулпе први пут похаран у револуцији 1848/49. године, потом на завршетку Првог светског рата и трећи пут у време ослобођења у Другом светском рату, када су опустошена и опљачкана сва четири дворца племићких породица.
- Драгоцености из двораца које су опљачкане после Првог светског рата власници су донекле успели да врате или су их откупљивали, али највећа штета причињена је приликом ослобођења у Другом светском рату, када је доста тога уништено или се вредним уметничким делима и другим драгоценостима из двораца изгубио траг – указује Сабо. Сабо потсећа да је Ђорђе Ђурковић - Сервијски тргујући по Србији и Аустро-Угарској у свој дворац доносио најскупљи намештај, уметнине и друге вредности. Дворац Сервијских нису заобилазили ни путујући сликари тог времена, али једина преостала слика Ђорђа Ђурковића Сервијског, господара од Турске Кањиже, налази се у Галерији Матице српске у Новом Саду.
Богати племић је највише боравио у Новом Саду и Бечу, радо виђен гост је био и на двору кнеза Милоша Обреновића, а вођење огромног имања у Турској Кањижи препустио је својој нећаки Катарини Миланковић-Паћански, удовици племића Вилхелма Шулпеа, која се на посед преселила из Новог Сада, па је дворац преуређиван и по њеном префињеном укусу.
- Раскош дворца Сервијских био је познат на далеко – подсећа Јожеф Сабо. – Ђорђе је своје утицајне пријатеље поносно позивао на свој посед, где су се приређивали велики балови, који су се не ретко завршавали пијанкама и оргијама. Живот на високој нози је прекинула револуција 1848/49. године када је од бомбардовања скоро уништена кућа Сервијских у Новом Саду, а штету је претрпео и дворац у Турској Кањижи, који је тада претворен у штаб српских устаника под вођством генерала Кузмана Тодоровића. Приликом повлачења српски устаници су са собом понели позлаћени лустер од сто свећа, који је однет у конак кнеза Милоша Обреновића и касније је красио велику краљевску дворану. Скупоцени лустер је породици Шулпе вратио краљ Александар Обреновић 1902. године, захваљујући посредовању Марије Бајић од Варадије, праунуке кнеза Милоша Обреновића, жене овдашњег племића Беле Талијана, који је био и министар у Влади Угарске.
Катарина је смрћу Ђорђа Ђурковића Сервијског 1854. са сином и ћеркама наследила имање, а племићки кутак у Турској Кањижи уз дворац породице Сервијских, потом Шулпе, проширен је још дворцима породица Талијан, Фајлич и Малдегем. Благо којим су дворци били опремљени и украшени нестало је у историјском вртлогу прошлог века.
До Првог светског рата ту су се нагомилале богате збирке уметничких слика, старог оружја, намештаја, а у племићким библиотекама било је око 10.000 вредних књига, међу којима и раритети из књижевности Немачке, Француске, Грчке и Италије. Овдашњи племићи су у својим збиркама имали и вредне слике Рембранта, Рубенса, Белинија, Ван Дајка, Тицијана и Дирера. Власници најмлађег дворца Малдегемових, изграђеног 1910. године, у коме је сада смештена Народна библитека „Бранислав Нушић„, у свом поседу имали су једно платно осликано руком Рембранта и два Рубенсова, али и друге вредне слике донете из Фландрије, одакле потиче ова племићка породица. У њиховом поседу био је и дар њиховог кума цара Фрање Јосифа, дванаест уметнички израђених кригли од позлаћеног сребра. У два дворца породице Талијан у сву раскош уклапали су се ћилими из Персије и Смирне, али и вредни ловачки трофеји, које је са својих путешествија по свету доносио Емил Талијан.
На судбину племићких породица и њиховог блага пресудно су утицали ослободиоци, па је тако пред налетом ослободилаца 7.октобра 1944. део племства покушао је да побегне са највреднијим драгоценостима. Грофица Албертина Малдегем и бароница Љубица Талијан нашле су се на скели. Црвеноармејци су покушали да врате препуну скелу која се упутила на другу обалу према Кањижи. Скела је већ била на половини Тисе, а пошто су скелари одбили послушност да се врате осута је паљба.
Међу погинулима била је и грофица Албертина Малдегем, док је бароница Љубица Талијан рањена успела да доплива на другу обалу. У мутним таласима Тисе нестале су две слике Рембранта и друге драгоцености. Ослободиоци су у општем метежу опљачкали дворце, полупан је намештај, са спрата дворца Сервијски-Шулпе бачени су изрезбарен билијарски сто изузетне лепоте и већ помињани позлаћени лустер. Уметничке слике и књиге су се развлачиле, а и палиле на ломачи као ратни плен.
После два дана пљачке, народна власт је прекинула безвлашће и успоставила ред у Новокнежевачком срезу, а после ослобођења 1945. у Војводини је основана Земаљска комисија за утврђивање штете на културно-историјским предметима. По архивским документима, може се само делимично утврдити стварно причињена штета, јер недовољно упућена комисија није признавала стварну врендост.
Комисија је штету у дворцу Сервијски-Шулпе непроцењиво благо које су стварале четири генерације проценила на 20 милиона тадашњих динара, од чега је половина приказана као штета на уметничким вредностима. Процена штете Емила Шулпеа из 1945. године коју је партизанска власт само делимично прихватила износила је 25 милиона динара, или 2,5 милиона златних долара, при чему је штета на дворцу процењен на пола милиона долара, уметнина на милион, а библиотека на 100.000 долара..
Из дворца Шулпеових, према извештају комисије, однет је салон позлаћени намештај из времена Луја ЏВ, салон намештај за ручавање у старо германском стилу за 18 особа, трпезарија од ораховине за 24 особе, намештај женског салона израђен од махагонија са украсима од бисера, доста другог скупоценог намештаја, антички сат висине пет метара, више од 3.000 књига међу којима већина у украсном повезу, велика збирка оружја од праисторије до 20.века. У попису се помиње да је нестала и једна глава мамута.
У великој збирци слика регистрована је једна из 14.века, четири монументалне слике Берталана Секеља на којима су били насликани некадашњи власници дворца Ђорђе Сервијски, Катарина Шулпе и други чланови породице. Мотиви из лова и животиње били су на 12 бакрореза из 18.века, док су на 12 слика били прикази из Вергилијевих песама највероватније дело италијанских мајстора... Нестала је и породична архива у којој су била Наполеонова одликовања додељена члановима породице Шулпе, као и племићки документи породице Ђурковић-Сервијски.
Из два дворца Талијанових уништена је или однешена 21 гарнитура комплетног античког намештаја, библиотека од преко 3.000 књига, а нестало је и 80 уљаних слика познатих сликара од 16. до 18.века. Дворац грофовске породице Малдегем остао је без три уметничка стола у дуборезу, два вредна зидна сата, античког бокала, седам слика холандских мајстора, два дела Рубенса, три иконе, четири минијатуре, једна велика слика у позлаћеним рамом и шест слика са ловачким мотивима.
Милорад Митровић
