Кркобабић: Нема скорог померања старосне границе за пензију

"ММФ није захтевао да неко донесе одлуку да се помери стаж, такав предлог нигде не постоји и о томе разговори нису вођени", рекао је Танјугу Кркобабић поводом учесталих тврдњи медија да нас очекује померање старосне границе за одлазак у пензију и повећање радног стажа.

У овом тренутку, сматра потпредседник Владе, у Србији нема услова за померања стажа ни година живота за одлазак у пензију, а "једино има услова да се изучи како би на дужи период могло да се изврши то померање, а да се основна људска прва не доведу у питање".

Померање старосне границе за одлазак у пензију, повећање година радног стажа и евентуално смањење принадлежности најстаријих у Србији, теме су које окупирају јавност ових дана, посебно након најава из ЕУ да би животни век запослених дугорочно гледано могао бити повећан на 72, па и више година.

Кркобабић поручује да исплату пензија, њихову редовност и повећање, у складу са повећањем плата у државном сектору, нико неће доводити у питање у овом мандату владе.

У разговорима са ММФ пензије су помињане у оквиру укупног пројекта штедње и тада је предочено да се пензије у Србији не могу више смањивати јер су оне већ сада на најнижем могућем нивоу, додаје он.

Када је реч о продужењу радног стажа и старосне границе за одлазак у пензију то је тема која се тек изучава у целом свету и постоји тенденција да се она помера у зависности од дужине живота, казао је вицепремијер.

“Та померања се, међутим, не врше на пречац, већ на дуге рокове од 20 до 30 година, па и више, те је стога апсолутно немогуће о томе говорити у овом тренутку”, казао је Кркобабић који сматра да ће нека будућа влада у Србији вероватно прво размишљати о изједначавању година стажа међу половима, а потом и о продужењу старосне границе за одлазак у пензију.

Економиста Горан Николић каже да се због објективно продуженог животног века у свим земјама света размишља о повећању ефективних година рада или померају старосне границе за одлазак у пензију.

Циљ је, казао је Николић, да ефективне године рада буду што дуже и додао да код нас, на пример, она у просеку износи 26 година, што је мало, јер запослени најчешће одлазе у старосну или инвалидску пензију. Он је приметио и да је до сада забележен велики напредак у спречавању злоупторебе одласка запослених у инвалидску пензију у односу на ранији период.

Николић је Танјугу рекао да је аустријски модел највероватнији и најбезболнији метод, објашњавајући да то подразумева да се у наредном периоду од око 20, па и више година старосна граница за одлазак у пензију помера за по неколико месеци, што би значило да би, на пример, 2020. године и касније, мушкарци у пензију одлазили са 67 година живота.

Осврнувши се на најаву да ће Европска комисија ускоро промовисати документ према коме ће старосна граница за одлазак у пензију повећати на више од 70 година, Николић је указао да Европска унија има право препоруке, али не и наметања правила.О правилима, казао је, одлучују искључиво државе свака за себе и у складу са својим могућностима.

Према његовим речима, прича о средствима за исплату пензија је у овом случају потпуно ирелевантна, јер пензије се морају исплаћивати, а да ли ће то бити из буџета или из неких других фондова, неважно је.

Према актуелним подацима Фонда ПИО, мушкарци у Србији у просеку одлазе у пензију са навршеном 61 годином живота и 38 година стажа осигурања, а просек за жене је 58 година живота и 32 године стажа.

Како је Танјугу рекла директор Сектора за односе са јавношћу Фонда ПИО Јелица Тимотијевић, закон предвиђа да током 2012. године у старосну пензију могу отићи мушкарци и жене са навршених 45 година стажа осигурања без обзира на године живота, затим мушкарци са 65 година живота и најмање 15 година стажа и жене са 60 година живота и најмање 15 година стажа.

У пензију, додала је, могу отићи и мушкарци са 40 година стажа и најмање 53 године и осам месеци живота, као и жене са 35 година стажа и најмање 53 године живота.

У Србији тренутно има 1,68 милиона корисника пензија с тим да ће ове године готово половину средстава потребних за њихову исплату бити узето из буџета државе, рекла је Тимотијевићева, додавши да је дотација државе за те намене у прошлој години била мањиа и да је износила 47 одсто.

(Танјуг)