Медицински и спа туризам остали у запећку

Према подацима Мреже за пословну подршку, Србија је предзадња у Европи по приходима од медицинског и бањског туризма. Наиме, приходи од здравственог туризма у Србији вишеструко су мањи

 од земаља ЕУ и неких суседних држава, које у поређењу с нама имају мање бања, планинских центара и термоминералних извора. Све то је, закључују у Мрежи, последица вишедеценијског лошег управљања бањским, планинским и другим природним ресурсима и капацитетима.

Тако је Србија прошле године од медицинског и спа туризма остварила 52 милиона евра, а Словенија чак 244. Више прихода од нас остварила је и Македонија , која је прошле године приходовала 73 милиона евра. Где се Србија налази по приходу од медицинског и спа туризма показују и подаци из других европских држава: Чешка је зарадила 724, Словачка 343, Мађарска 376, Пољска 699, Швајцарска 1.512, Аустрија 1.339, а Литванија 204 милиона евра.

Мрежа за пословну подршку указује на то да су на скромне приходе, поред вишедеценијске запуштености домаћих бања и лечилишта, утицали и непостојање адекватне стратегије за развој медицинског и спа туризма на ниову државе, али и чињеница да су многа лечилишта затворена или једва опстају. Око неких се воде дугогодишњи спорови око власништва , уместо да се проблем реши и пронађу адекватни стратешки партнери за бање и рехабилитационе центре.

Уз то, напомињу у Мрежи за пословну подршку, на скроман приход утицала је и сумњива приватизација спроведена после 2001. Тада су, уместо проналажења озбиљних инвеститора у медицински и спа туризам из света, ове здравствено-туристичке установе куповале групе и појединци који нису били у стању да их подигну бар на средњоевропски ниво и тако доведу платежно способне госте и пацијенте из иностранства.

Развој медицинског и спа туризма остаје велика шанса за развој и спречавање миграција из неразвијених подручја Србије с високом незапосленошту, останак младих медицинских стручњака у земљи, повећање прихода од медицинских и туристичко-угоситетских делатности , сматра Мрежа додајући да је то здрав начин за повећање прихода буyета Србије.

Недовољна развијеност приватног здравственог сектора у Србији који би, као у Словачкој, Чешкој, Пољској, Аустрији, имао интерес да улаже у развој бањских и планинских лечилишта, такође по оцени Мреже утиче на мале приходе. Фаворизовање државног здравства науштрб приватног не само да је довело до ниског нивоа здравствене услуге и корупције, него је онемогућило приватне инвеститоре у области здравства да улаже у бањске и планинске комплексе и повећају приход од медицинског и спа туризма.

Љ. Малешевић
 

У топ 15 дестинација

У тексту познатог америчког интернет портала Хафингтон пост, под насловом „Светске топ туристичке дестинације у успону у 2015”, Србија је наведена као једна од 15 дестинација које је неопходно посетити у 2015.  „Постало је све лакше путовати и на најудаљеније делове света, те је савет открити нове дестинације чија популарност расте на основу њихових туристичких потенцијала, а где још нема гужве”, наводи се у чланку Хафтингтон поста.
„На раскрсници култура и различитих утицаја, Србија лежи у срцу Балкана. Егзотика је смештена у укусној мешавини култура, која се огледа у гастрономији, начину живота и архитектури данашње Србије”, каже се у тексту.

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести