четрдесетседмогодишњем Владимиру Петковићу из Панчева. У операцији је учествовало петнаестак људи, са српским лекарима су биле и колеге из Немачке, а тим је предводио кардиохирург, директор КЦС-а Миљко Ристић. „Велико олакшање је што смо завршили. Коначно немам разлога да се плашим да није протекло како треба. Сада преостаје време постоперативног периода, када су могуће разне компликације, које ми не очекујемо, али спремни смо и за њих”, рекао је Ристић.
Објаснио је да ће пацијент, уколико први период, од 12 до 24 сата, прође у реду, бити одвојен од респиратора и моћи ће полако да преузима своје физиолошке функције.„Овакву операцију не можете да урадите сами. Она захтева тимски рад и максимално обучене кардиологе, кардиохирурге, инструментарке... Велики број људи увршћен је у ову врсту операције. Знајући њихове квалитете, ја сам од првог дана био сигуран да ће се ово завршити као што се и завршило”, истакао је Ристић. Како је рекао, постојао је страх да пацијент неће дочекати операцију јер је његово срце било веома ослабљено.
Ристић је додао да је пацијент неколико пута био хоспитализован, лечен медикаментима те да је транспалатација била једини начин лечења који је остао. „Добро је да је дочекао вештачко срце. Очекујемо најбоље могуће резултате”, додао је Ристић. Према његовим речима, пацијент са вештацким срцем најдуже може да живи и пет година, а после тога мора да се појави донор како би се решило коначно стање пацијента. Вредност апарата који замењује биолошки орган, а пацијенту продужава живот, износи 150.000 евра и донација је произвођача.
