Милојевић: Штрајком адвоката највише су оштећени грађани

Ажурирано пре 2 године 15 недеља

Нова судска мрежа, која функционише од почетка ове године, допринела је равномернијој оптерећености судова, али на нивоу система недостају још 294 судије. У основим судовима недостаје 168 судија, по систематизацији: највише у новосадском - 17,

и у Првом основном суду у Београду 14 судија – каже у интервјуу за „Дневник“ председник Врховног касационог суда и Високог савета судства судија Драгомир Милојевић.

 Високи савет судства је утврдио да је потребно укупно 3.096 судија, а тренутно има 2802 судија. Хоће ли се на судове одразити мера двогодишње забране запошљавања у јавном сектору која је ступила на снагу 1. јануара?

– Неће се одразити на судије зато што смо план и одлуку о потребном броју судија усвојили и доставили раније, пре краја прошле године. Проблем је запошљавање судског административног особља у које се убрајају и судијски помоћници. У свим судовима недостају стручни сарадници, судијски помоћници. Лично мислим да би судови требало да буду ослобођени те забране, како би се што више младих правника запослило и стицало одређена знања. Видите, недостаје нам скоро 300 судија, а треба ишколовати тај кадар, јер судија се ствара неколико година да би постао добар.

 Да ли се нова судска мрежа, успостављена 1. јануара, показала као довољна, будући да је број основних судова повећан на 66 са 34 колико их је било у претходној, али је двоструко мања од мреже која је постојала до 2010. године?

– Грађани из разних места најбоље осећају и знају да ли им је правда доступна, да ли им је суд далеко, али појединачно не можемо свима да удовољимо. Мислим да је нова мрежа допринела да буде равномернија оптерећеност судова, а тиме и судија, јер је у претходној мрежи један суд био за велику територију. Ја сам мало старији па бих можда вратио ону мрежу која је била до пре пет година, али закључци и Савета Европе су да би требало да се смањује број судија и по њиховим мерилима је чак и садашњи број судија у Србији велики. Међутим, мора се имати у виду специфичност нашег правног система и пре свега да имовински односи нису регулисани у знатној мери.

Рецимо, још увек имамо задруге из 1936. године у катастрима и земљишним књигама што треба расправити, а то су суђења која трају годинама. Мислим да је проблем што имамо четири апелациона суда, четири правна подручја, а тај проблем је највише везан за неуједначеност судске праксе. Раније у истој правној ситуацији није било толико различитих одлука, као што је сада. Због тога је Врховни касациони суд донео програм и мере за уједначавање судске праксе и направљен је споразум између четири апелациона суда који предвиђа обавезне састанке у вези спорних питања, тако да имамо помаке.

Последњи пут је по Закону о седиштима судова и тужилаштава из 2008. године, судска мрежа обухватала и Основни и Виши суд у Косовској Митровици. Функционишу ли ти судови?

– Функционишу али редуковано, у вези одређеног броја предмета. Није то у пуном капацитету, како би се рекло.

 Значи ли то да ти судови немају прилив нових предмета?

- Како смо раније донели одређени закључак у сагласности с Бриселским споразумом, то би требало да иде другим институцијама. Али ако наши грађани који који тамо туже, траже делагацију неког суда у Србији, то се пребацује у зависности да ли имају пребивалиште у овом другом делу, ван Косова....

С обзиром на то да адвокати, који протестују због повећања пореза и законских одредаба о јавним бележницима, већ три седмице не раде, гомилају ли се у судовима предмети?

– Адвокатура је једна стара суи генерис институција која прати и учествује у суђењу од настанка правосуђа, и од античких времена је позната по одбранама и беседништвима, а никако није позната по неким другим стварима, поготово попут ових наших садашњих. Мислим да је ово заиста специфична ситуација. Малтене нигде у свету није појмљиво, мислим на западне демократије и Америку, да адвокатура штрајкује. Вероватно закон о нотарству није идеалан, али треба све кроз дијалог да решавамо. Ништа не добијамо овим штрајком. Судство је највише оштећено, односно пре свега грађани. Вероватно да грађанина и не занимају много односи између државе и адвоката. Он је ангажовао адвоката да га заступа, да штити његова права, и не жели да му се суђење одлаже, а логично је претпоставити да можда неће имати стрпљења у недоглед. Мислим да ће грађани после штрајковати због тога што адвокати штрајкују.

Адвокатура се није жалила кад су јој 2010. године и изменама ЗКП-а 2011, одузети готово сви ванредни правни лекови. Ми из Врховног суда смо ишли тада по Србији и причали да не би требало да се укидају ти ванредни правни лекови јер волимо да свака судска одлука буде разматрана у одређеном законом предвиђеном поступку, да се провери наше мишљење.

Виде ли се ефекти поступака по захтеву за заштиту права на суђење у разумном року, који по закону грађани могу да поднесу од маја ове године?

– Врховни суд има одељење за заштиту права на суђење у разумном року и свим судовима је упућен наш правни став заједно са материјалима – карактеристичним одлукама Уставног суда и Европског суда за људска права у Стразбуру, тако да смо им много помогли пре него што је закон ступио на правну снагу. Мислим да ће се то правно средство показати као добро, убрзати суђења и решити старе предмете, јер суд који утврди да је повређено право на суђење у разумном року има право, а по мени и обавезу, да наложи нижестепеном суду у ком року мора да реши предмет. Важно је рећи да грађани много не мисле да ће ту бити неких новаца, јер се накнада када суд одлучи да је досуди, гледа према стандардима Европског суда за људска права, а гледа се и економска моћ државе. Кад се досуде накнаде, биће у нивоу стандарда наших грађана, наше државе. Битно је да грађани знају да ће поступци бити завршени.

Како коментаришете предлог закона по којем председник Врховног суда више неће по аутоматизму бити и председник Високог савета судства, него ће судије - чланови Савета бирати председника из својих редова, и то већ месец дана по ступању закона на снагу? Ако овај предлог остане, о првом изабраном председнику Савета ће одлучивати чланови из реда судија чији је рад у ревизији реизбора, што је оштро критиковала Европска унија?

– Добро је да се бира председник Високог света судства, а то су и препоруке међународне заједнице. Сматрам да је избор боље решење од постављења по аутоматизму функције председника Врховног касационог суда. Ако, рецимо, погрешимо у избору председника суда, не морамо погрешити у избору председника Високог савета судства. Мислим да у јавности неће бити радо прихваћена одредба по којој садашњи изборни чланови ВСС-а настављају да врше функцију до истека мандата, с обзиром на то да су, што наводите и у делу питања, учестовали у реформи правосуђа о којој су и европски експерти рекли да није добро урађена.

Предлог закона ће се наћи пред народним посланицима па нека свако у тој дискусији да свој допринос да тај закон буде што бољи. Скупштина ће одлучити. Морамо гледати напред, да побољшамо, ако можемо, стање у правосуђу. Није то флоскула, сваки грађанин има неког посла са судом и треба то да решава што боље, ефикасно, наравно у складу са законом. Што народ каже – поштено.

Јаска Јаковљевић

 

Поступак против Вучинића још није започет

Имате ли информацију да ли је решено по дисциплинској пријави против судије Специјалног суда у Београду Владимира Вучинића, поступајућег у процесу против бизнисмена Мирослава Мишковића, а коју је Дисциплинском тужиоцу Високог савета судства поднео председник Вишег суда у Београду?

– Недавно сам сазнао да је поднета та пријава. Мислим да поступак још није кренуо, да је Дисциплинска комисија заказала за средину октобра неко, што би рекли, испитивање. Толико сам о томе информисан. Јесте да је Високи савет судства оформио дисциплинске органе, али они су самостални и независни у свом раду.

 

Кандидати за Стразбур

Да ли је Комисија за избор кандидата за судију из Србије у Европском суду за људска права у Стразбуру обавила поново избор кандидата, након што је пролетос Панел експерата Савета Европе препоручио, како су пренели медији, да се за једног од три канидата које је Србија предложила, одреди замена, јер по европским експертима, не испуњава критеријуме?

 – Ту се још ништа није радило. Као председник комисије, ја званично нисам ништа добио зашто и ко није изабран. Ту се манипулише информацијама и мислим да то тело Парламентарне скупштине Савета Европе не враћа предлог у вези једног кандидата, већ враћа цео предлог. Предлог је за три кандидата, а они бирају једног. Дакле, они су вратили, вероватно, цео предлог. Комисија за избор, коју је формирало Министарство правде, није расформирана, а када Министарство буде рекло да поново разговарамо с кандидатима, ми ћемо то урадити. Иначе, Србија све време има судију у суду у Стазбуру, тамо и даље ради судија Драгољуб Поповић.

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени. Молимо читаоце Дневника да се приликом писања коментара придржавају правописних правила. Строго је забрањено лажно представљање, тј. остављање лажнх података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити објављени. Редакција Дневника има право да не одобри коментаре који су увредљиви, који позивају на расну и етничку мржњу и не доприносе нормалној комуникацији између читалаца овог портала.

Коментари