Мобингује се и у јавном и у приватном сектору

Ако је судити по подацима Агенције за мирно решавање радних спорова, запослене много више мучи мобинг него заостале плате и несавесне газде. Наиме, у првом месецу ове године

од укупно 13 поднетних предлога за решавање индивидуалних радних спорова – сви се односе на мобинг. При томе, мобинг је пођеднако заступљен у јавном и приватном сектору и према оба пола.

Како за “Дневник” објашњава Олга Кићановић, саветница у Агенцији за мирно решавање радних спорова која непосредно ради са жртвама мобинга, Закон о спречавању злостављања на раду је у примени већ четири године, али је ова тема увек у жижи интересовања. А ту су и бројне недоумице, које су резултат великог броја тачних али понекад и нетачних информација.

– Мобинг није „модерна појава”, он је стар колико и сама подела рада. Подизањем свести о потреби заштите људских права, мобинг је препознат као најчешћи облик повреде основног људског права: права на достојанство, лично и професионално, и права на достојанствен рад. У кризи се за смањење плате може пронаћи економско објашњење, али за вређање и понижавање запослених не постоји никакво оправдање.
По речима наше саговорнице, у Србији нема озбиљнијих истраживања о распрострањености мобинга, али је неспорно да мобинг трпи велики број запослених.

– Мотиви су емоционални и стратешки. Емоционални мобинг резултира из социопатије мобера, а стратешки је руковођен интересима: економским, да се запослени злостављањем принуди да сам оде и тиме ослободи послодавца обавеза при отказу, и политичким, типичним за државни и јавни сектор – да се послодавац ослободи политичких неистомишљеника.Честа мета мобинга су стручњаци у свом послу, као непожељни сведоци незнања, несавесности и нестручности. Овај мобинг чест је у државном и јавном сектору и резултира елиминисањем квалитетног кадра.

Најшире речено, мобинг је психичко, физичко и сексуално злостављање које се понавља са циљем да се запослени тиме натера да сам оде и  ослободи послодавца обавеза при отказу. А мобингује се нападом на лични углед, професионално достојанство, изолацијом жртве мобинга из колектива, комуникације и програма стручног оспособљавања, онемогућавањем напредовања, сталном контролом, критиком и омаловажавањем резултата рада, узроковањем сталног стреса застрашивањем од отказа, монтирањем дисциплинских поступака, погоршавањем услова рада… 

– Најбољи пут да се оствари право на достојанствен рад јесте да се запослени најпре информише о томе да ли је оно што му се дешава стварно мобинг, по Закону о спречавању злостављања на раду, или се ради о повреди неког другог радног, социјалног или људског права. На пример:прековремени рад, дискредитујући анекс, неисплата зарада и слично, често се бркају са мобингом. Потом треба размислити да ли спор треба да се решава у интерном поступку, посредовања код послодавца, или пред Републичком агенцијом за мирно решавање радних спорова. Поступак пред судом се може покренути тек уколико не успе поступак посредовања, осим ако се за мобинг терети сам послодавац или одговорно лице код послодавца, док за поступак пред Агенцијом не постоји овај процесни услов – објашњава Олга Кићановић.

Наша саговорница наводи да након подношења предлога за покретање поступка поводом мобинга пред Агенцијом, захтев се прослеђује послодавцу и уколико се добије његова сагласност, да се спор реши мирним путем, стране одређују арбитра, који у арбитражном поступку од тридесет дана доноси решење. Решењем се утврђује постојање или непостојање мобинга, а затим и евентуалне мере којима се онемогућава даљи мобинг, уколико је он утврђен.

–  Запослени треба да знају да се мобинг може процесуирати на три начина. Први је по Закону о спречавању злостављања на раду, који предвиђа да се пре подношења тужбе суду, спор мора покушати да се реши интерно, код послодавца у поступку посредовања. То значи да се лице које сматра да је мобирано прво мора обратити послодавцу Захтевом за заштиту од злостављања, који се подноси у писаној форми.

Послодавац је дужан да по пријему пријаве организује поступак посредовања (медијације) са циљем да се настали спор реши споразумно, у року од 30 дана. Тек уколико се у томе не успе, може се поднети тужба суду.
– Други начин је по Закону о мирном решавању радних спорова – подношењем Предлога за мирно решавање радног спора поводом злостављања. Овај Предлог се може поднети и без претходног покушаја решавања спора код послодавца, па се запослени најчешће обраћају Агенцији, јер је често присутна сумња у непристрасно вођење поступка код послодавца. У том случају, спор се решава арбитражним решењем, правоснажним и извршним, које доноси арбитар Агенције. Трећи начин је по Кривичном законику, по члану 137, који санкционише злостављање и мучење, на основу кога је донета прва пресуда за мобинг 2009. године, тзв „Јагодинска пресуда“, када је моберу изречена казна затвора од три месеца, условно на две године – наводи Олга Кићановић.

Нажалост, има и злоупотреба права на заштиту од мобинга. Саговорница „Дневника” истиче да су разлози злоупотребе првенствено резултат погрешног мишљења да је лице подношењем тужбе за мобинг или предлога Агенцији за мирно решавање радних спорова – заштићено од отказа.
– То јесте делимично тачно, али односи се само на период поступка посредовања код послодавца, који траје од 8 до 30 дана.

Оваква заштита током поступка пред судом довела би до тога да сваки запослени, који процени да ће добити отказ, може поднети тужбу за мобинг и тиме се заштити од отказа. Други разлог је материјалне природе. Пошто се мобинг негативно одражава на здравље лица које га трпи, запослени сматрају да налази лекара, најчешће психијатара, могу бити основ за накнаду штете...  Закон о спречавању злостављања на раду предвидео је санкционисање злоупотребе, и оне се санкционише у распону од опомене до отказа.

Љубинка Малешевић

Магична шифра 3 56

Психосоматска обољења, каже Олга Кићановић, која су честа код жртава мобинга су тахикардија, пад имунитета, гастролошке сметње, промене на кожи, висок крвни притисак, астматични напади... „У све више извештаја лекара, се поред дијагнозе из Међународне класификације болести, појављује и шифра З 56. Међутим, та шифра није дијагноза, већ психосоцијални стресор, који може бити узрочник дијагнозе. Ипак, при процесуирању мобинга треба имати на уму да указивање на З 56 не мора нужно указивати на постојање мобинга. Постоје радна места на којим су стрес и непредвидљивост саставни део посла или која изискују појачан психички или физички напор”, објашњава Олга Кићановић.

Решили близу 200 спорова

Републичка агенција за мирно решавање радних спорова је најуспешнија институција у процесуирању мобинга, са близу 200 решених спорова. Највише их је у просвети и здравству. Пример добре праксе је Клинички центар Србије, који је решавање свих спорова поводом мобинга препустио Агенцији, и на тај начин запосленим обезбедио брзу, ефикасну и стручну заштиту од мобинга Интересантан податак је да је решењима Агенције утврђено постојање мобинга у око 30 одсто случајева, у 30 одсто се радило о повредама других радних , социјалних или људских права, а у 30 одсто је утврђено да није било мобинга, а поступак је показао да се ради о злоупотреби права на заштиту из лукративних разлога – да себи причини корист или другом нанесе штета.
 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести