Мовембар: Брада и бркови од поноса до пропасти

Браде попут оних које с поносом носе свештеници Српске православне цркве први пут су скренуле пажњу јавности на Европском првенству у кошарци, када су је као модно-религиозни детаљ носили играчи репрезентације

Грчке и – наш Радуљица. Нова мода “забрађених” лица брзо се проширила широм спортског дела планете, а браду у пакету са брковима брзо су прихватили и они којима патике и дрес нису основни посао.

Истине ради, брада и бркови улазе и излазе из моде откако је света и века. Александар Македонски први је начео ову проблематику, наређујући својим војницима да обрију браде, из чисто практичних разлога: у борби прса у прса побеђује онај којег не можеш зауздати хватањем за браду, а и лакше је борити се с вашкама и осталим становницима косматих делова људског тела. Од тада до данас смењују се жеље и схватања мушкараца о томе да ли су брада и бркови лепи и пожељни или одлика запуштености.

Косматост на лицу знак је зрелости и уласка у свет одраслих, па сваки момак једва дочека да с поносом прошета “лично” паперје, макар док га девојке не убеде да је леп (лепши) и обријан. Дуге браде и бркове носили су и носе црквени достојанственици разних конфесија, а њихов облик и дужина зависе од прописа: тако муслимански свештеници могу да носе браду дужине шаке, док код православних зависи од статуса: монашки редови носе браде и бркове без ограничења, док свештеници мирјани могу да бирају хоће ли да браду и бркове обликују, мада се препоручује да носе дуге косе, браду и бркове,  према Христовом обличју. Он је, пак, у византијској историји која се наслања на старогрчку, приказиван са дугом косом, брадом и брковима, јер су само филозофи и учени људи неговали дуге косе и маље на лицу. Како је Христ био учитељ, било је сасвим логично да се приказује по ондашњим обичајима.

– Ситуација са брадама и брковима до данас се није много изменила. С времена на време неко од познатих осмисли нови стил штуцовања, па смо тако у предреволуционарно време имали разне стилове браде и бркова, а модели и форме укључивали су и зулуфе. Сетимо се само Карла Маркса који је од Енгелса познатији управо и због импозантне браде, зулуфа и бркова. Правих филозофских – појашњава социјални психолог Радмила Гиздавић.

Тек, и у науци се још увек ломе копља о томе колико су брада и бркови заиста привлачни женском роду. Оно што су истраживања засигурно потврдила јесте да ће лепши пол своје потомке радије поверити мушкарцима који носе маље на лицу. Једна од претпоставки јесте да брада и бркови “учитавају” знаке зрелости и вишег социјалног статуса, па несвесно уливају и више поверења.

Последњих неколико година пуштање браде и бркова добило је нови значај. Наиме, откако је 1999. у локалном магазину у аустралијском граду Аделаид изашао чланак о групи момака који пуштају бркове, како би скренули пажњу на опаке болести које погађају мушкарце: рак тестиса и простате, покрет “Мовембар” запалио је цео свет. Месец новембар тако је добио друго име, по аустралијској скраћеници “мо” – за бркове. Бркови су брзо прешли и на браду, па млади мушкарци широм света пуштају браде и бркове како би променили “лице мушког здравља”. Осим пуког пуштања маља, подстиче се донирање новца у сврхе истраживања тешких облика канцера који погађају мушкарце, али и организују акције прегледа простате и тестиса, као и промоције здравог стила живота.

Од 2004. покрет Мовембар с Аустралије и Новог Зеланда проширио се на Ирску, Канаду, Чешку, Бразил, Данску, Ел Салвадо, Шпанију, Велику Британију, Израел, Јужну Африку, Тајван и САД. И проглашен је за један од сто најбољих покрета невладиних организација. До сада је под његовим окриљем прикупљено више стотина милиона долара, а годишња награда, названа Москар, додељује се најагилнијим активистима, као и онима који су највише допринели развоју третмана за лечење ових опаких болести.

– У савременом друштву мушкарци немају обавезу да објашњавају било коме промену свог физичког изгледа, нарочито када су у питању брада и бркови – напомиње Радмила Гиздавић. – За њих, пуштање браде и бркова представља лични чин и ретко ће директно одговорити на питање зашто то чине. Пуштање браде и бркова није социјално кажњиво чак и у корпоративном свету, где постоје нека неписана правила изгледа. Брада и бркови као симбол мужевности, зрелости и мудрости тако побеђују чак и терор „вечне младости“ који влада у савременом друштву. Кад томе додате и хуманитарну компоненту, оличену у Мовембру, јасно је да браде и бркови немају намеру да оду у историју.

Ивана Вујанов

 

Брада као увреда

Колики се значај придаје бради показују и примери из историје у којима је чин бријања означен као социјална деградација и срамота, а чупање за браде посебно понижавајуће. О чупању бркова као физичкој казни уче разни уyбеници историје, а Французи су осмислили и посебно увредљив гест, познат као “ла барб”: кад некога желе да понизе и кажу му да се губи из видокруга, кратким покретом надланице обришу браду, склањајући непостојећу муву.

 

 

EUR/RSD 117.2038
Најновије вести