Био је један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци.
На Лондонској мировној конференцији 1913. године помагао је српску делегацију, а захваљујући превасходно личним везама са америчким председником Вудроом Вилсоном, пресудно је помогао Србији, односно новој заједничкој држави, током Првог светског рата и непосредно потом, за време мировних преговора.
Верује се да је његовом заслугом Србији припао део Баната који је упркос саставу становништва одлуком великих сила већ био намењен Румунији.
Учествовао је на мировној конференцији у Паризу 1919. године, после завршетка Првог светског рата, бранећи интересе Србије и нове заједничке државе која је најзад укључивала и његов родни Банат, односно Идвор.
Основао је неколико добротворних фондова, први 1914, назвавши га именом Пијаде-Алексић-Пупин, а одатле су на светосавским академијама награђивани најбољи ученици из области књижевности, историје и гусларства са песмама које је прикупио Вук Стефановић Караџић.
Током Првог светског рата у Америци је организовао добровољце за Солунски фронт и прикупљао помоћ за Краљевину Србију, а својом личном имовином гарантовао је финансијске аранжмане за куповину оружја за српску војску односно добровољце.
Други фонд са својим именом Пупин је основао 1926, за помоћ црквено-школској општини у родном Идвору, српском друштву Привредник и ђацима са подручја данашње Војводине у пољопривредним школама.
Тај Фонд је краљ СХС Југославије Александар Карађорђевић одобрио посебним указом.
Чувени научник је рођен у типичној банатској сељачкој породици у којој је било десеторо деце.
Након завршене основне школе у Перлезу и похађања панчевачке реалне гимназије, 1872. је отишао из родног Баната, на школовање у Праг.
Већ након две године, 1874. одлази у САД, где је годинама радио као физички радник и похађао вечерњу школу.
Године 1879. положио је пријемни испит на Колумбија колеџу у Њујорку. Као примеран студент математике и физике успело му је да буде ослобођен школарине, а издржавао се радећи физичке послове и дајући часове.
Потом је школовање наставио у Кембриџу у Британији, а затим у Берлину - где је докторирао физичку хемију.
Наставничку и научну каријеру обављао је од 1889. до 1929. као наставник физичке математике на Колумбија универзитету у Њујорку, а патентирао је више десетина проналазака.
За аутобиографско дело "Са пашњака до научењака" објављено 1923, добио је Пулицерову награду.
Михајло Пупин био је члан низа научних асоцијација широм света, попут Француске академије наука, Српске краљевске академије, био је председник Њујоршке академије наука. Био је почасни доктор чак 18 универзитета.
Био је ожењен Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка. Имао је са њом кћерку Варвару, удату Смит.
Умро је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлаун у Бронксу.
Београђани и посетиоци престонице могу се ближе упознати са радом и делом познатог научника на изложби "Пупин - од физичке до духовне реалности" која ће бити отворена до 20. фебруара 2016. у Историјском музеју Србије.
Реч је о првој музејској поставци у Србији која користи савремене технологије и која омогућава да сваки сегмент изложбе буде интерактиван, а новина у домаћој музеологији је коришћење интерактивних наочара.
Први пут су изложени Пупинови драгоцени легати и до сада непознат архивски материјал са великим бројем докумената, попут тајног досијеа ФБИ који је премијерно приказан, а посетиоци се могу упознати и са низом непознатих чињеница о приватном животу великог научника.
Делови изложбе су посвећени његовом научном и професорском раду, књижевном делу за који је добио Пулицерову награду, ангажману за помоћ Србији током Првог светског рата, тајном раду за америчку војску, многобројним доброчинствима и меценском односу према уметности.
(Танјуг)
