пацијената из здравственог осигурања , према том извештају, издвајају се Дом здравља „Нови Сад”, где је евидентирано 28 пријава и Клинички центар Војводине за који постоји 25 пријава о повреди права из здравственог осигурања, док се у осталим здравственим установама број поднетих пријава креће од једне до девет, колико је поднето заштитнику права пацијената у Здравственом центру Врање.
Од укупно 145 здравствених установа, у којима је обезбеђена заштита права пацијената, пријаве о повреди права из здравственог осигурања евидентиране су у 30 здравствених установа. Од 138 пријава о повреди права пацијената, које су они поднели заштитнику права пацијената, утврђена је основаност у 36 случајева, за 97 поднетих пријава утврђено је да није дошло до повреде права из здравственог осигурања, док пет пријава није разматрано због тога што нису поднете од стране осигураних лица односно њихових законских заступника.
Најчешћи разлози подношења пријава пацијената су немоћуност заказивања специјалистичког прегледа у року од месец дана и немогућност обављања заказаног специјалистичког прегледа. Како је наведено у извештају о раду заштитника права осигураних лица, на основу информација добијених од заштитника права пацијената, закључено је да многе здравствене установе, нарочито на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите, заказивање специјалистичко-консулативних прегледа који нису хитни, врше тако што опредељују један дан у месецу када осигурана лица са уредним упутима могу да закажу потребан специјалистички прегледом за наредни месец. Подаци о пријавама о повреди права из здравственог осигурања у првој половини годин показују да се пацијенти обраћају заштитнику права пацијената због проблема у заказивању специјалистичко-консултативних прегледа у року од 30 дана.
Пријаве о повреди права пацијената , за које је утврђено да нису у надлежности заштитника права пацијената, а које су се односиле на нељубазност медицинског особља, дуго чекање у редовима на заказивање и обављање прегледа, начин лечења и слично, прослеђиване су на даљу надлежност и то: 77 пријава прослеђено је директорима здравствених установа, 7 пријава је прослеђено здравственој инспекцији Министарства рада и две саветнику за заштиту права пацијената.
У извештају РФЗО истиче се и да је на основу броја тражених информација у првој половини године, чак 11.571, јасно да расте број пацијената који се обраћају заштитницима права пацијената ради пружања стручне и техничке помоћи . У исто време, опада број пријава које пацијенти након помоћи заштитника права подносе против медицинског особља.
Љ. Малешевић
