Србије је себи одузело живот. Разлози и мотиви, барем они који се помињу као узрочник дизања руке на себе, су разни: од очаја због немаштине, неузвраћене љубави, брачних свађа, депресије, неиспуњених очекивања, до алкохолизма, употребе дрога, изложености агресији... Тешко да ико зна прави одговор које се све “коцкице” сложе па неко одлучи да себи оконча живот.
Процењује се да сваког дана у Србији изврши се од четири до шест самоубистава. Чине се на различите начине: скоком са моста, зграда, вешањем, пиштољем, скакањем под воз или камион, намерним предозирањем, таблетама... Србија је на првом месту на европској листи по броју самоубистава и чак 11. на светској. Стопа суицидних смртности у нашој земљи је 19,5 на 100.000 становника. Нарочито је забрињавајуће стање у Војводини, у којој је стопа самоубистава у 2011.години била 30 на 100.000 становника, и наставила је да буде висока , уз неколико процената смањења у последњим годинама.
Психолози уверавају да је највећи проблем економско стање у самој држави, али и недостатак перспективе, што је најчешћи разлог младима да себи одузму живот. С друге стране, има и оних који тврде да сиромаштво и немаштина нису директни разлози за самоубиство већ депресија која је резултат беспарице и сиромаштва. Као главни узрок самоубиства младих наводи се неузвраћена љубав, смртна болест, смрт блиске особе, неуспех у школи, вршњачко насиље...Процењује се да је најгоре време за самоубице пролеће и да их је тада највише, али последњих година самоубиства се често догађају и у другим годишњим добима.
Лекари сматрају да код особа које имају предиспозиције за суцид, он се може предвидети и евентуално спречити. Много већи проблем представља чињеница да је све већи број људи који немају никакве психичке поремећаје нити наговештавају да би могли дићи руку на себи, па је њима тешко помоћи и спречити их у намери да науде самом себи. Према статистичким подацима, једна трећина оних који су покушали самоубиство, поновиће то у наредне две године. Повећан број самоубистава мучи цео свет. Према подацима СЗО самоубиства су један од водећих узрока смрти широм света и трећи по реду узрок смрти младих до 25 година. Сваке године, око један милион људи изврши самоубиство – једна смрт на сваких 40 секунди. Светска здравствена организација процењује да ће до 2020. године губици премашити 1,5 милион, и да ће самоубиства чинити 2,4 одсто глобалног оптерећења болестима.
Како би се смањио број самоубистава од држава се тражи превенција, уз истицање да су људи који могу да допринесу смањењу суицида, радници здравствене и социјалне заштите, истраживачки, наставници, полиција, верски и културни лидери, политичари и лидери заједнице, али и волонтери, рођаци и пријатељи. Важну групу заштитних фактора чине и здрави животни стилови, што искључује коришћење алкохола и психоактивних средстава, али и редован одлазак код лекара који може помоћи код депресије или било којег менталног обољења.
Како је самоубиство глобални проблем Међународна асоцијација за превенцију самоубиства, уз подршку Светске здравствене организације, сваки 10. септембар обележава као Светски дан превенције самоубиства, са циљем да се тог дана скрене пажња јавности на самоубиство као један од водећих узрока преране смрти који је могуће спречити. Ширење информација, побољшање образовања, едукација, као и смањење сигматизације, важни су задаци у таквим напорима. Ове године тема Светског дана превенције самоубистава је “Повезивање, комуникација, брига”.
Љ. Малешевић
Сваких 17 до 20 сати једно самоубиство у Војводини
Према подацима Института за јавно здравље Војводине број самоубистава у покрајини на 100.000 становника у последњих десет година је у опадању и сада износи 22 самоубистава на 100.000 људи. То значи да се у просеку на сваких 17 до 20 сати изврши једно самоубиство, у зависности од године до године.
