и развојем како у професионалном тако и у приватном животу. Нисам се много зачудила када сам приметила да већи део публике чине жене, тако је некако одувек са тим темама. Претпостављам да је то зато што су жене по природи отвореније за учење нових знања и за нове почетке. Оне у сваком сусрету виде прилику да нешто ново доживе, сазнају и спознају, а мушкарци, ако не виде конкретну прилику за зараду или за забаву, нису баш спремни да троше своје време.
Логика, која им је дефинитивно јача страна, није баш вољна да даје шансу скуповима са неодређеним нити јасно зацртаним и конкретним резултатима. А скуп је био више него користан, било је занимљивих предавања на тему предузетништва, психологије и других области са основном идејом да се одговори на тему скупа: Ради оно што волиш, буди оно што јеси.
Најснажнији ми је утисак оставила чињеница да су сви говорници говорили из свог искуства и давали лични пример како су се одлучили на неку промену, шта им је то донело у живот и чиме се баве како би себи и другима побољшали квалитет живљења. Најчешће коришћени појмови били су „свесност“ и „освешћивање“, а најчешће постављано питање било је „ко сам ја?“ Е, то ме је посебно радовало! И не само због назива некадашње емисије „Ко смо с“ због које сам између осталог и добила прилику да учествујем на том скупу.
Од тог питања крећу најважније промене у животу. Из њега проистичу друга, исто тако важна питања о томе шта радим овде где јесам, зашто сам ту где јесам, шта са тим што јесам могу да учиним са својим животом и ... даље набрајајте сами. И драго ми је да је већина људи на том скупу већ прошла оне прве кораке након тих питања, када се мало сви тргнемо, па се мало и разочарамо мислећи да смо промашли шансе за нека огромна дела попут спаса планете и људског рода.
Наиме, већина је већ освестила да баш то што јесмо, и баш ту где јесмо јесте оно што је најважније у овом тренутку, да је то наш најбогатији, и заправо једини сигуран ресурс који нам може обезбедити потпун живот, само ако нађемо начин да тај свој потенцијал што боље искористимо. И зато је овај скуп био важан, да чујемо какве све могућности постоје да напредујемо, како све можемо боље да се повежемо, јер ми свакако на енергетском нивоу јесмо повезани, само да то још мало боље у пракси спроведемо, можемо чуда да направимо!
Било је чудесно лепо видети да у овим временима која нас на разне начине одвајају и отуђују, ипак расте број људи који схвата да је смисао људске заједнице у повезивању, размени, љубави, разумевању, подршци и прихватању, јер сви смо једно, и што пре то прихватимо, мање ћемо да се патимо и пре ћемо радост на планету да вратимо.
Нина Мартиновић Армбрустер
www.ninamartinovic.com
