Порођаји код куће све чешћи у Новом Саду

Ажурирано пре 40 недеља 3 дана

Веома популаран видео снимак природног порођаја Новосађанке Данијеле у свом дому, под називом “Рађање породице”, на друштвеним мрежама је покренуо до сада прећуткивану тему – порођај у породичном окружењу уместо одласка у Бетанију

 “Дневник” је истражио зашто се породиље и њихове породице одлучују на овакав корак и шта их све очекује, у чему нам је помогла такође Новосађанка Дијана Пргомеља, физикални терапеут, која је недавно у топлини рођеног дома, окружена најближима, без проблема на свет донела малу Еву.

– Нисам размишљала о порођају код куће, већ ми се наментуо када сам остала у другом стању. Читала сам, углавном на интернету, о природном порођају и порођају код куће и, једно по једно, одлучили смо се да то урадимо. У суштини је превагнуло то што не подржавам начин на који се жене порађају у Бетанији и немогућност да се избегну одређене ствари. Ишла сам у школу за труднице и била у посети породилишту. Питала сам бабицу да ли могу да се избегну методе као епизиотомија, или индукција, на шта сам добила одговор да жена, породиља, на то не може да утиче, него све зависи од процене па и расположења лекара. Мени се, међутим, није допала идеја да будем као на траци – открила нам је Дијана.

Закони Републике Србије не прописују могућност, односно забрану да се жена породи код куће. Наша саговорница је прво истраживала све могућности током трудноће и веровала је да ће порођај проћи у реду, зато што је “природа тако удесила”. Казала нам је да статистике показују да кућни порођај има најмање компликација, и то због хемијске реакције у организму жене, када крене порођај. 

– Њега иницирају хормони, између осталих и окситоцин, који не може да се лучи ако је у организму високо присутво хормона страха и ако се жена не осећа лагодно, ако се боји. Тако и долази до компликација које се решавају индукцијом или царским резом, што сам хтела да избегнем. Током порођаја уз мене је, наравно, била бабица, али не и лекари. Код нас закон прописује да лекари и бабице, које раде у здравственим установама, не смеју да изађу на кућни порођај и то је кажњиво, али закон то не брани породиљи. Лекар нам није био потребан. На крају крајева, и у Бетанији он долази само ако дође до компликације. Најнеопходније је да се породиља не плаши, да је ментално спремна. Ми смо, као друштво, много уплашени тиме, гледамо грозне порођаје на телевизији и слушамо страшне приче. Жена не сме да се боји и треба да верује свом телу и природи. Све остало је небитно, може да се породи и без бабице – весело колико и емотивно нам прича млада мајка.

Уз потенцијалне опасности, будуће мајке ће највише занима колико овакав порођај кошта. Сазнали смо да је цена мала, посебно ако знамо шта породица добија – предиван догађај, у присуство најближих, за шта се у породилиштима додатно наплаћује, а о чему се мало говори. Бабица, наравно, наплаћује услугу, али о томе Дијана није желела да говори, препустивши иницијативу женама и породицама које се одлуче на овакав корак. Рекла нам је само да стан или кућа уопште не морају трпети никакву промену или улагања. 

        Игор Михаљевић

Опишрније прочитајте у нашем штампаном издању за недељу 20. октобар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени. Молимо читаоце Дневника да се приликом писања коментара придржавају правописних правила. Строго је забрањено лажно представљање, тј. остављање лажнх података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити објављени. Редакција Дневника има право да не одобри коментаре који су увредљиви, који позивају на расну и етничку мржњу и не доприносе нормалној комуникацији између читалаца овог портала.

Коментари