директор Центра YУРОМ Осман Балић на рашњем Округлом столу у просторијама Екуменске хуманитарне организације. Овај округли сто организован је како би се представили резултати истраживања у оквиру пројекта “Ромско предузетништво: изазови и перспективе”. Истраживање је трајало до марта до новембра ове године, а обухватило је 45 ромских предузетника на територији Републике Србије.
- Урадили смо истраживање са стручњацима из Института за територијални и економски развој (Интера) и предложили практичне мере које треба директно да подстакну предузетништво код Рома, али и да отворе питање предузетничке културе – рекао је Балић и додао да резултати показују да је економска активност Рома на формалном тржишту рада ниска, односно да само 16 одсто њих има сопствени посао, као и да их је већина из Војводине. Када је реч о делатностима, ромски предузетници најчешће се баве пружањем услуга, попут одржавања и чишћења пословних простора, рада у фризерским и козметичким салонима и слично, потом у прерађивачкој индустрији, баве се рециклирањем отпада и пољопривредом. Будући да је друштвени контекст врло варљив када је реч о Ромима, како сматра Балић, наилази се и на дискриминацију, као и на “недовољно чињење централне и локалне власти”. Међу начинима на који би се ово стање превазишло јесу и регулативне промене које би значајно допринеле побољшање услова за развој пословања: обезбеђивање новца, смањење пореза и доприноса на рад, помоћ у пословању у виду обука, опреме, пласмана производа и слично. Такође, једна од мера била би и упућивање тренутних и будућих Рома предузетника на удруживање.
- Предлажемо оснивање Асоцијације Рома предузетника, како бисмо били видљивији и имали већи друштвени утицај, а да ми, као невладине организације, стварамо услове за директну помоћ за отварање предузетничких предузећа - истиче директор YУРОМ-а, додајући да би постојећа Лига Рома била носилац те иницијативе, а да би се најуспешнији предузетници бавили администрацијом процедура.
Иако су у претходних десетак година обезбедили добру сарадњу са Европском комисијом и Европском унијом, од којих добијају одређена финансијска средства што омогућава отварање нових предузећа, Осман Балић наглашава да, упркос свему томе, и даље постоји велика тенденција затварања фирми.
Л. Радловачки
Резултати истраживања
Роми су углавном власиници микро предузећа која су често породичне фирме. Сваки други испитаник је остварио годишњи приход мањи од милион динара, а ромски предузетници су најчешће мушкарци од којих већина има завршену основну или средњу школу. Своје пословање финансирају пре свега из сопствених средстава, а нешто више од половине испитаника се није кредитно задуживало јер не испуњавају кредитне услове.
