– Већ смо Влади предложили уредбе о радној активацији корисника социјалне помоћи – објаснио је Вулин. – Ако неко прима социјалну помоћ, а радно је способан, мора да се одазове на позив локалне самоуправе и ради оно што се од њега затражи. Имали смо поплаве и морали смо да зовемо грађане у помоћ, али могли су и сами радно способни којима држава помаже да се јаве и да прискоче онда када је тешко. Нису, али то тако више не иде.
Додао је да ће се с Националном службом за запошљавање дефинисати колико је тачно људи на евиденцији, дакле који су заиста незапослени, и шта значи „тражим посао”, односно како се то доказује.
– Мора се поставити питање да ли одбијање понуде за преквалификацију или доквалификацију и слично представља активно тражење посла или не. Морамо прецизније видети и ко овде стварно тражи посао и коме он треба, коме треба социјална помоћ, а ко то право остварује и при томе ради, ко уопште неће да ради а и те како би могао... То је шума кроз коју морамо да се пробијемо, али за то и само тржиште рада мора бити сређено и уређено – рекао је Вулин.
Крајем прошле недеље Вучићев кабинет је усвојио Уредбу о мерама социјалне укључености корисника новчане социјалне помоћи, по којој ће онима радно способнима који данас примају социјалну помоћ а који одбију задужење које им одреди центар за социјални рад помоћ најпре бити умањена, а ако одбију други пут – биће укинута. Задужења ће одређивати надлежни центри за социјални рад с локалним самоуправама, а Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донеће одговарајуће правилнике да би се записано у Уредби могло спровести у дело. Центри за социјални рад имају обавезу да с општинама потпишу споразуме на основу којих би се радно способни примаоци социјалне помоћи могли ангажовати да нешто раде.
Иначе, процењује се да од укупног броја прималаца социјалне помоћи тек сваки пети тражи запослење. Новац од државе добија 264.350 лица, а тек њих 44.686 пријављено је на евиденцију незапослених, односно тек сваки пети. У исто време, процењује се да је од прималаца социјалне помоћи сваки други радно способан, али да је мало оних који су спремни да изгубе државни новац и заиста нађу посао. Наиме, верује се да није занемарљив број оних којима и није стало да нађу посао јер би им зарада, нарочито у местима по унутрашњости, била незнатно већа од социјалне помоћи.
Неке војвођанске општине претходних година су већ увеле правило да се социјална помоћ, када су у питању радно способни, мора одрађивати кроз учешће у јавним радовима. Кроз друштвено користан рад они заправо морају да зараде новац који им се додељује или губе право на социјалну помоћ. Међутим, нема података о томе какви су резултати постигнути, односно, с једне стране, да ли су се радно способни примаоци социјалне помоћи одазивали позиву, а с друге, да ли су општине имале новаца за спровођење и плаћање јавних радова.
Љубинка Малешевић
Строго контролисано избегавање посла
Задатак центара за социјални рад био би, по Владиној уредби, да сагледа потребе и могућности прималаца социјалне помоћи, те да их пошаљу у локалну самоуправу. Упут се израђује у два примерка, а општине имају обавезу да у року од 15 дана обавесте центре за социјални рад да ли се радно способни прималац социјалне помоћи јавио на посао или не.
