доцент др Тихомир Дуганџија каже како чак 30 одсто тумора може да се спречи уколико се људи придржавају исправних животних стилова, не пуше, правилно се хране и физички су активни.
– Дијагноза малигне болести није смртна пресуда и подаци кажу да је више од 50 одсто пацијената у Србији излечено, а у Америци тај број је и до 70 одсто. Људи данас не умиру толико од малигних болести и у тешким мукама, као што је некада било. Постоје лекови којима се помаже пацијентима и којима им се олакшавају тегобе – наводи доцент др Тихомир Дуганџија.
По његовим речима, међу новооткривеним туморима, између 0,5 и 1 одсто су млади људи и деца до 19 година. Најчешће су то тумори централног нервног система, односно мозга, затим леукемија и саркоми.
– Између 5 и 10 одсто малигних тумора доводи се у везу са генетиком, а то значи да може да се утиче на спречавање болести. Пре свега тиме што се неће пушити, а важно је и правилно се хранити. Развој тумора је дуг процес који некада траје и до 15 година. Значи да су они којима се тумор окрије у 40, 45. или 50. години, раније били изложени канцерогеним материјама. Због тога је неопходно на време се окренути здравим навикама. То значи да се треба бавити физичким активностима, имати здраву балансирану исхрану, а јако је важно и вакцинисати се против хепатитиса Б и ХПВ вируса, јер и развој ових болести може да доведе до читавог низа малигних тумора – упозорава др Дуганџија.
Међу младима који имају између 19 и 30 година са малигном дијагнозом, највише има меланома, а др Дуганџија каже да је ова болест у експанзији.
– Треба избегавати сунце, а нарочито соларијуме. У многим земљама соларијуми су забрањени за млађе од 18 година. Питање је како се увозе ти апарати, да ли се и како контролишу лампе – истиче наш саговорник и напомиње да је поред меланома, међу младима до 30. године, јако честа и појава рака крвних лоза, а то су нон-хочкин, хочкин и леукемија.
Дуганџија каже како је држава покренула скрининг програм за три главне локализације рака, а то су рак дојке, дебелог црева и грлића материце.
У све млађем животном добу људи добијају рак дебелог црева и дојке и то између 30. и 40. године. Код мушкараца су најчешћи рак плућа, дебелог црева и простате, а код жена рак дојке, дебелог црева, плућа и грлића материце.
По речима нашег саговорника, најважније је не пушити, бавити се физичкима активностима, имати здраву, уравнотежену исхрану, борити се против гојазности, редовно одлазити код лекара и пратити упутства о процедурама раног откривања рака.
– Јако је важно избегавање промискуитета и коришћење заштите, односно кондома, током сексуалног односа, јер и примускуитет може да буде ризични фактор за настанак малигних молести – поручио је др Дуганџија и напоменуо да је физичка активност јако добра превенција рака дебелог црева и дојке, али и кардиоваскуларних и болести локомоторног система.
Љубица Петровић
Америчко истраживање
Један од водећих светских онколога и директор Центра за рак на Универзитету „Џон Хопкинс“ Вилејем Нелсон такође за спречавање појаве рака саветује физичку активност, контролисање тежине, смањење гојазности, здраву храну, а као највеће факторе ризика за добијање рака наводи пушење цигарета и одлазак у соларијум. „Рак плућа водећи је узрок смртности у САД, како код жена тако и код мушкараца, а особе које пуше имају 25 одсто веће шансе да ће оболети од неке врсте рака него особе које не пуше. Пушење и конзумирање алкохола повезани су са повећаним ризиком од развоја 18 различитих врста рака, као што су рак грла, бешике, грлића материце, желуца и дебелог црева. Свакако избегавајте одласке у соларијум! Према подацима Америчке дерматолошке академије, људи који се сунчају у соларијумима имају 59 одсто веће шансе за развој меланома, него људи који то никада нису практиковали”, тврди Нелсон и поручује да одржавање здравог начина живота може смањити ризик од појаве рака за 10 до 15 одсто и смањити смртност од рака за 20 до 25 одсто.
Бомбардовање и канцер
Др Тихомир Дуганџија каже како нису уочене осцилације у Војводини у броју новооболелих у периоду од пет, 10 и 15 година након бомбардовања. Осиромашеним уранијумом бомбардован је само један део Југоисточне Србије, око Врања, и Војводина му није била изложена. „Велики је, међутим, проблем хемијско загађење ваздуха, воде и земље. Овде је, подсетићу, више пута бомбардована Рафинерија. И то јесте једним делом одговорно за развој појединих болести, али није пресудно”, појаснио је др Дуганџија.
