из буџетске касе за помоћ угроженим грађанима.
Сваког месеца се издвоји 1,2 милијарде динара за кориснике новчане социјалне помоћи. Носилац новчане социјалне помоћи прима око 8.000 динара, свако пунолетно дете близу 3.000, а малолетно испод три хиљаде динара. Уколико има облик инвалидитета, ту је и додатак за туђу негу и помоћ, а сви примаоци социјалне помоћи не плаћају струју и воду у одређеном проценту. Како је сиромаштво у Србији све веће, јасно је да грађана којима је помоћ држава потребна за голо преживљавање има много више него што је данас прималаца, али “нови” не могу да дођу на ред јер је сав новац већ распоређен.
Изменама Закона о социјалној заштити биће одређено да корисници социјалне помоћи који су радно способни неће моћи да је примају неограничено дуго и безусловно јер то није, како истиче Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачку и социјалну полику, занимање, већ “ограничено стање невоље”.
- Србија има 146.000 радно способних корисника социјалне помоћи и они заиста треба да се одуже бар неким делом друштву, као и да уче и да се образују. Видећемо и нека решења по којима ћемо кориснике новчане социјалне помоћи заједно с Националном службом за запошљавање радно ангажовати, па ће НСУ радити индивидуално ангажовање радно способних корисника новчане социјалне помоћи, док се положај деце, старих и оних који нису радно способни ни на који начин неће променити – објаснио је Вулин .
Он поручује да неограничено примање социјалне помоћи српско друштво не може да прихвати , а сада се и теоријски и практично дешава да неко може да доживи пензију примајући новчану социјалну помоћ.
- Ту смо да помогнемо, ниједном детету нећемо ускратити новчану социјалну помоћ, али здрав и прав корисник новчане социјалне помоћи ће морати да разуме да за то мора да ради. Ово је изузетно важан закон, који регулише 150 милијарди динара, права више од 700.000 људи и акт без кога не може да се замисли уређена и организована држава – рекао је Вулин.
У склопу измене Закона о финансијској подршци породици на провери ће се наћи и дечји и родитељски додаци, помоћ и нега других лица. Злоупотребе приликом подношења докумената за примање дечјег додатка у Србији су вишедеценијска пракса родитеља и нико се никада није бавио њиховом провером. Управо због тога у многим случајевима незаслужена финансијска помоћ стизала је деци родитеља који имају довољно новца и којима дечји додатак заиста није потребан, а без њега су остајала деца чији родитељи немају средства за голо преживљавање.
Истраживање које је спроведено у сарадњи са Уницефом показало је да свако десето дете које од државе добија новац живи у најбогатијим породицама у Србији. Узроци ових неправилности могу бити разноврсни: од непријављивања оних који по закону имају право до административних грешака у службама за дечје додатке. Да би се ове неправилности исправиле, јер Закон о финансијској подршци породици “тежак” је 52 милијарде динара, предлаже се увођење централног регистра који ће омогућити да се финсирају деца којима је помоћ заиста потребна.
Ипак, права из ове области неће се умањивати већ ће само бити прецизирана. Провераваће се имовинско стање породица како би се утврдило да је заиста потребна помоћ државе за дете, финансираће се одговорно родитељство , али и проверавати да ли дете редовно иде у школу. До сада нико није контролисао ни да ли дете уредно иде у школу и да ли је дечји додатак неопходан породицама које су га и добијале.
Љ. Малешевић
Дечји додатак остварује 400.000 деце
Тренутно у Србији 40.000 породиља остварује право на месечно надокнаду, док више од 400.000 деце односно 200.000 породица остварује право на дечји додатак. За финансијску подршку породицама са децом из републичке касе издваја се 52 милијарде динара, док је укупан буyет за социјалну заштиту 150 милијарди динара, што је више од 30 одсто укупног буyета Србије.
