Расте број сиромашних у Србији

Број сиромашних који не могу да задовоље ни основне потребе, повећао се, посебно 2010. године, а испод линије сиромаштва је више од 680.000 лица. Стопа апсолутног сиромаштва повећана је на 6,9 одсто у 2009, а затим чак на 9,2 одсто у 2010. години.

Најугроженији су старији од 65 година и деца, као и лица која живе у вишечланим домаћинствима, онима у којима је носилац домаћинства са ниским нивоом образовања, неактиван или незапослен.

Регионалне разлике су и даље значајне, а највећи степен сиромаштва је у централној Србији - 12 одсто, а сиромаштво је значајно веће и изван градских центара и износи 13,6 одсто.

Стопа релативног сиромштва је у Србији 2009. године износила 17,7одсто, што је нешто изнад стопе забележене у ЕУ 2008. године, када је била 16,5 одсто.

Према европском концепту релативног сиромаштва, сиромашни су сви они који не могу да остваре задовољавајући животни стандард у друштву у коме живе.

Према том показатељу, сиромаштву су изнад просека изложена деца и старија лица, а међу домаћинствима, највише једночлана, посебно старачка, као и домаћинства са више од троје деце и самохрани родитељи. У истраживању се напомиње да економска криза није утицала ни на раст релативног сиромаштва, ни на неједнакости дохотка у Србији.

Број корисника материјалног обезбеђења за сиромашне, порастао је у току кризе, достижући у 2010. години приближно 168.000 лица, или 66.000 породица, што представља 2,3 одсто укупног становништва.

Месечни износи накнада кретали су се између 5.700 динара за једночлано и 11.400 динара за домаћинство са пет и више чланова. Из буџета је за ове потребе 2010. године издвојено 5,1 милијарди динара, што је свега 0,15 одсто БДП-а.

Број корисника дечијег додатка, у оквиру програма заштите сиромашних породица, значајно је порастао током кризе, посебно 2010. године, када је накнаду примало више од 435.000 деце, или 30 одсто укупног броја. Дечији додатак је износио 2.000 динара месечно и 2.500 динара за децу са инвалидитетом и за децу из једнородитељских и хранитељских породица. Из буџета је за то издвојено 10,5 милијарди динара, или 0,3 одсто БДП-а.

Број корисника накнаде за негу и помоћ другог лица у систему социјалне заштите, инвалидних и старих лица, такође се повећава последњих година и износи приближно 33.000. У оквиру пензијско-инвалидског система ту накнаду остварује 70.000 лица, од којих 17.500 има и доплату из система социјалне заштите.

Износи накнаде кретали су се 7.400-18.600 динара за кориснике са највишим степеном инвалидитета, а укупни буџетски расходи у оквиру оба система су достигли приближно 18 милијарди динара, што је више од 0,5 одсто БДП-а, у 2010. години.

(Танјуг)