саопштила је Српска православна црква (СПЦ) са завршеног Сабора, уз оцену да се однос Цркве и државе у Србији развија у знаку добре воље и сарадње у условима одвојености цркве и државе. Сабор СПЦ наглашава да је нарочито важна подршка ове Управе како СПЦ тако и свим осталим традиционалним Црквама и верским заједницама. На жалост, каже се, има и проблема и нерешених питања, при чему се истиче да Сабор СПЦ очекује да процес реституције неправедно одузете црквене имовине у Србији буде убрзан и у потпуности окончан.
Сабор СПЦ је апеловао на надлежне државне органе да Цркви буду враћене матичне књиге, одузете још 1946, наводно ради преписивања. Посмртни остаци научника Николе Тесле не заслужују да буду музејски експонат, већ да буду сахрањени поред храма Светог Саве на Врачару, „као што су Вук и Доситеј сахрањени пред Саборном црквом у Беогаду”.
СПЦ констатује да су односи са другим хришћанским Црквама и заједницама, као и са Јеврејском заједницом и Исламском заједницом Србије, традиционално добри и коректни. Међутим, то се никако не може рећи за односе са „екстремистичким круговима у Римокатоличкој Цркви у Хрватској и у Босни и Херцеговини, као ни за односе са таквим круговима у Исламској заједници Босне и Херцеговине и у Исламској заједници у Србији”.
СПЦ је констатовала и да су односи са сестринским Православним Црквама изузетно добри, осим изузетка кад је реч о односима са Румунском патријаршијом. Њени епископи и свештеници већ годинама, неканонски и небратољубиво, врше упаде у подручја јурисдикције СПЦ у Источној Србији, посебно у Тимочкој крајини, наводи Сабор СПЦ.
СПЦ позива да се са тим престане или ће проблем изнети пред Велики сабор Православне цркве и напомиње да ће, уколико се са тим настави и после тога, бити приморана да прекине литургијско и канонско општење са Румунском православном црквом. СПЦ напомиње да је њен положај у јужној српској покрајини и даље изузетно тежак иако има знакова наде и повода за оптимизам, као што су несметани рад Богословије у Призрену и признавање имовинских права манастиру Високим Дечанима. Говорећи о стању у региону, СПЦ наводи да „у Хрватској усташоидни шовинисти харангирају против СПЦ и српског народа, у босанско-херцеговачкој Федерацији на делу је стални притисак, све до отворене дискриминације”.
Црној Гори се спрема закон који не само да не признаје Цркви статус и идентитет него јој прети отвореним прогоном, а њена власт СПЦ проглашава за државног непријатеља број један, наводи СПЦ и каже да у „Републици Македонији још трају монтирани процеси против архиепископа Јована и Охридске архиепископије”.
У саопштењу се наводи и да су чланови Синода у новом сазиву епископи бачки Иринеј, жички Јустин, далматински Фотије и рашко-призренски Теодосије, а чланови заменици митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ шабачки Лаврентије.
