предвиђа као обавезне органе скупштину стамбене заjеднице и управника.
Tаj закон, усвоjен 22. децембра у Скупштини Србиjе, треба да омогући минимум одржавања сваке зграде првенствено ради безбедности грађана.
Kако jе предвиђено, управника ће бирати скупштина стамбене заjеднице, из редова власника станова, на мандат од четири године.
Скупштина стамбене заjедице може одлучити да за послове управљања ангажуjе професионалног управника, а у случаjу принудне упаве бира га локална самоуправа.
Tо значи да станари зграде наjпре могу међу собом да изаберу управника, а ако се не договоре могу да се одлуче за професионалног управника.
Пословима професионалног управљања могу се бавити привредна друштва или предузетници, а професионални управник мораће да прође обуку и добиjе лиценцу.
У случаjу да станари не могу да се договоре ко ће управљати одржавањем зграде, локална самоуправа ће им одредити лиценцираног принудног управника са листе коjу ће сачинити Привредна комора Србиjе.
Kада jе реч о трошковима одржавања зграда, за грађане неће бити нових трошкова у односу на она средства коjа су до сада издваjали за те намене као станари.
Регистар стамбених заjедница, као електронску jавну базу података водиће локалне самоуправе, а jединствену централну, jавну, електронску базу података о свим стамбеним заjедницама из свих регистара на териториjи Србиjе водиће Републички геодетски завод.
Влада ће, ради унапређења и спровођења стамбене политике, донети Националну стамбену политику и акциони план за њено спровођење.
Закон уређуjе управљање зградом и одрживи развоj становања, коjи подразумева унапређење услова становања грађана и очување стамбеног фонда, уз унапређење енергетске ефикасности.
Први пут детаљно jе дефинисан однос према становању, пре свега према социjалном становању, као и корисници социjалних станова, међу коjима су и жртве породичног или партнерског насиља и бескућници.
(Танјуг)
