не вакцинише 13 одсто малишана, због разних разлога, а десет одсто родитеља одбија да вакцинише децу.
Постоје случајеви када деца не треба, односно не смеју да добију вакцину. Педијатар новосадског Дома здравља др Галина Гавански каже да деца не добијају вакцину када имају акутно обољење, повишену телесну температуру, ако су алергична на неку од компоненти вакцине.
- Живе вакцине не добијају деца с ослабљеним имунитетом, с малигним обољењем, после трансфузије крви или на терапији кортикостероидима, али када дете оздрави, може да се вакцинише - каже др Гавански.
Др Миољуб Ристић из Центра за контролу и превенцију болести Института за јавно здравље Војводине наводи да је у Јужнобачком округу обухват неким вакцинама већи, а неким мањи, у односу на 2014.- Према подацима из 2014, јер се подаци за 2015. још увек ажурирају, на територији Војводине, од укупног броја деце која нису вакцинисана због немедицинских разлога, око 13 одсто родитеља је одбило вакцинацију деце, односно од укупног броја све невакцинисане деце из било ког разлога, 10 осто деце није имунизовано због одбијања вакцинације - каже др Ристић.
Др Галина Гавански наводи да у новосадском Дому здравља на 100 до 200 родитеља, буде један који одбија да вакцинише дете.- Оно што нас забрињава јесте чињеница да је таквих родитеља све више. Као разлог за одбијање вакцинације наводе да је непотребна, јер данас нема тих болести против којих се деца вакцинишу, да су вакцине покретачи других болести и аутизма. Најчешће одбијају само живе вакцине, односно вакцину против рубеле, морбила и паротитиса и вакцину против полиомијелита, а ретки су родитељи који одбијају све вакцине - каже др Гавански.
Према њеним речима, због невакцинисања, дете може да се разболи од тих болести и да оне оставе последице на његово здравље и живот.
- Као последица добро спроведене имунизације у нашој земљи неке болести се нису јављале већ више десетина година па се сматрало да су искорењене. Сада, када се обухват вакцинацијом смањује, постоји могућност да се те болести опет појаве у популацији и рашире - закључује др Галина Гавански.
И др Ристић сматра да је ризик од појаве и ширења неког обољења већи у срединама где је имунизације нижег обухвата.- У прилог томе иде и епидемија малих богиња у нашој земљи, током 2014/15. године, када су углавном оболевале претходно невакцинисане или непотпуно имунизоване особе. Често се у стручним круговима помиње пример бившег СССР, у коме је након распада ове државе, крајем 80-их и почетком 90-их година прошлог века обухват вакцинацијом против дифтерије пао испод 50 одсто, после чега су се јавиле епидемије дифтерије са 150.000 оболелих и 4.000 умрлих - наводи он и упозорава на то да могу да се врате управо сва обољења против којих се спроводи обавезна имунизација, што би у случају неадекватног односа друштва према обавезној вакцинацији могло да постане претња по јавно здравље.
Стопе обољевања против 10 заразних болести у Војводини, против којих се спроводи имунизација значајно су смањење, а нека обољења се више не региструју у општој популацији Покрајине. Последњи случај дечје парализе у Војводини регистрован је 1963, а дифтерије 1977. године. Тетанус се региструје само међу старијом популацијом, због тога што је период од вакцинације до развоја болести велики. Ово је уређено периодичним ревакцинацијама против тетануса на сваких 10 година, али је обухват ревакцинацијама међу старијима низак.
Љ. Петровић
Снага колективног имунитета
Без колективног имунитета страдају болесна деца - Да бисмо говорили о колективном имунитету неке популације против одређене заразне болести, потребно је да обухват вакцинама против те болести буде најмање 95 одсто. Ово је од изузетног значаја с аспекта не само заштите појединца који је вакцинисан, него и заштите деце која нису могла бити вакцинисана из неких медицинских разлога, а која би у случају обољевања могла имати озбиљнију клиничку слику болести, компликације или чак и неповољан исход болести - каже др Ристић.
