У свету и код нас ради се то деценијама у складу с могућностима финасијским и технолошким, које су на располагању имали конзерватори. У трагању за правим начином да се нешто заштити или реконструише ослањали су се на разне традиционалне технике, акумилирано знање, индивидуално искуство, и по потреби на савете стручњака из различитих области. Данас ово умеће, ради подизања ефикаснсти, незаобилазно укључује савремена научна достигнућа и стручњаке различитих профила као што су технолози, биолози, хемичари...
Интердисциплинарно је и мултидисциплинарно, уверили смо се заједно с петнаест конзерватора, полазника, прошле недеље на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду, на Зимској школи испитивања материјала у културном наслеђу.
Како проникнути у многобројне тајне старих материјала, како утврдити њихову компатибилност с неким новим, како направити нешто да буде по саставу као нешто што је старо вековима, и како га заштитити и реконструисати, а уз помоћ најсавремених уређаја, могло се видети у Лабораторији за испитивање материјала у културном наслеђу која делује у оквиру Катедре за инжињерство материјала, којим на Технокошком факилтету руководи проф. Др Јоњауа Раногајец.
- Ово је пилот школа, сада је бесплатна јер је организована за наше партнерске институције. То су Покрајински завод за заштиту споменика културе Петрварадин, Галерија Матице српске, Градски завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада и Централни институт за конзервацију из Београда, све институције с којима сарађујемо на пројектима и које нас ангажују за различита истраживања - каже истраживач сарадник ове лабораторије Хелена Хиршенбергер.
Школа је ограничена на 15 полазника који су организовани у три групе, тако да рад са по пет полазника на по једном инструменту буде оптималан, сазнајемо од асистента на Катедри за истраживање материјала Снежане Вучетић.
- Циљ нам је да се што боље разумемо, јер кад конзерватори знају шта су наше могућности и који су домети анализа које радимо, боље и лакше ћемо их користити – каже Вучетић.
У оквиру уводног и теоријског рада прве сесије ове школе, која је оцењена као круна сарадње поменутих заштитарских иснтитуција и Лабораторије, о значају испитивања материјала у културном наслеђу говорила је др Славица Вујовић из Покрајинског завода за заштиту културе, о приступу испитивању материјала у културном наслеђу др Јоњауа Раногајец, док су помоћник управника Галерије Матице српске др Даниела Королија Црквењаков и директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа говорили о генези и постигнућима ове сарадање с научницима - инжињерима материјала. Гост предавач, с Националног инстита за хемију из Љубљане др Ангеља К. Сурца одржала је уводно предавање о научним методама у заштити културног наслеђа.
Учеснике и полазнике школе, истакавши важност рада лабораторије, поздравио је декан Технолошког факултета проф. др Радомир Малбаша.
В. Црњански
Пет сесија за годину дана
У првој од пет овогодишњих сесија Школе испитивања материјала у културном наслеђу полазници су имали прилику да се упознају с врстама хемијско-минеролошких анализа и демонстриран им је рад на апаратима. Такође, упознати су и с текстуралним и микроструктуралним анализама и уређајима помоћу којих се оне раде.
Сесија пролећне школа, планирана за април, биће посвећена примени метода испитивања на одабраним историјским објектима, летња школа у јуну је посвећана примени нових материјала у конзервацији и рестаурацији, јесења школа у септембру ће се бавити испитивањем штафелајног и зидног сликарства, док ће зимски циклус школе, планиран за децембар ове године, у фокусу имати пројектне циклусе у заштити културног наслеђа.
