Познаваоци прилика оцењују да ће ово бити још један степеник више у српско - британским односима којима и даље „фали” посета британског премијера. Долазак принца Чарлса у регион тумачи се и као исказ званичне подршке Лондона европском путу државама кандидатима за чланство у ЕУ. С обзиром на то да је реч о припаднику династије која има блиске везе са нашим Карађорђевићима, долазак наследника краљице Елизабете II прокоментарисао је за „Дневник” члан Крунског савета историчар Душан Бабац:
– Значај ове посете је утолико већи што је принц од Велса последњи пут боравио у Београду 1978. године, а у међувремену је у више наврата посећивао земље у региону, да будем прецизнији бивше републике СФРЈ, последњу БиХ 2007. године. Чарлс је био и на Косово 1999. године у обиласку британских трупа. Све ово показује да до сада није имао сагласност Форин офиса да посети Србију, а сада је има. Без обзира што краљевска породица у Великој Британији, па и у било којој другој парламентарној монархији не води политику, политика очигледно, хтеле то оне или не, води монархије. У томе и јесте поента овог облика државног уређења, усклађеност је загарантована – каже Бабац.
Из Немањине медији су пласирали потврде да ће се принц Чарлс састати са премијером Србије, а поједини извори не искључују могућност да овога пута на КиМ представник династије Виндзор посети српске светиње, манастир Високе Дечане или Пећку патријаршију, Грачаницу, у организацији званичног Београда и наше Цркве. То би била значајна порука косовским Албанцима, а принц Чарлс је веома добро упућен у какве светиње улази и која је њихова вредност. Наследник британске круне је, наиме, врстан познавалац и поклоник византијске уметности, а када су у питању српске светиње позиционирао је за себе посебно место.
Принц Чарлс је и један од највећих донатора обнове Хиландара после пожара 2004. године. Организовао је и добротворни пријем на који је, на његов лични позив, дошао и игуман Хиландара Методије. Чарлс је почасни члан Друштва пријатеља Свете Горе, и њен је стални посетилац. Верује се да има специјални афинитет према православљу, јер му отац потиче из грчке краљевске породице, која је у крвној вези и са нашом династијом. Због тога је везано за ову посету интересантан и тај аспект, како су те везе Србије и наше династије са енглеским двором и британским суверенима изгледале пре II светског рата, посебно са женидбом краља Александра I са румунском прицезом, у српском народу омиљеном краљицом Маријом.
– У част посете принца Чарлса, на Двору на Дедињу ће бити отворена изложба „Историјске везе династија Виндзор и Карађорђевић”. Први сусрети су се одиграли још 1910. године, када је престолонаследник Алесандар I присуствовао сахрани краља Едварда VII. Затим је престолонаследник Алесандар I, доцније краљ Ујединитељ, заједно са председником тадашње српске Владе Николом Пашићем посетио Лондон 1916. Војвода од Јорка, будући краљ Џорџ VI, присуствовао је венчању краља Александра I и румунске принцезе Марије 1922. године, а затим и крштењу престолонаследника Петра II 1923. године, коме је био и кум. Поново је био у Београду 1934. године на сахрани краља Александра – објашњава Бабац.
Краљ Џорџ VI је отац краљице Елизабете II и Чарлсов деда, који је на престо дошао након абдикације његовог брата краља Едварда VII због брака са Воли Симпсон. Синовица ова два енглеска краља и унука легендарне британске краљице Викторије, уз коју је до скора почивала, била је управо краљица Марија Карађорђевић. Долазак Виндзора, суверена из Вестминстерске палате у Београд одиграо се у послератно доба. Упркос томе што је скинуо са трона и са републиком и социјалистичким режимом протерао Карађорђевиће Тито је очито знао да очува везе са краљевским кућама широм света, па се и данас као једна од легенди Скадарлије преплиће прича о томе да је и овај део града угостио доживотног председника СФРЈ и његову гошћу краљицу Елизабету II.
– Скоро да нема европске крунисане главе која није била у посети Титу. Етиопијски цар Хајле Селасије је започео тај тренд 1954, а затим грчки краљ Павле и краљица Фредерика 1955, норвеши краљ Олаф В 1966, холандски принц Бернард 1969, бритаска краљица Елизабета II 1972, краљ Белгије Бодуен 1973, данска краљица Маргарета II 1977. године - указује Бабац.- Срдачни односи Тита и Јованке Броз са британском краљевском породицом, настављени су и са посетама краљичиних сестара, па и њеног сина младог принца Чарлса.
Краљица Елизабета, иако је била крштена кума престолонаследника Александра II Карађорђевића, гајила је одличне односе са маршалом. То се види и на бројним сликама њене посете Југославији, којом приликом ју је Тито угостио прво у Београду, па на Брионима, својој летњој резиденцији, а уприличио јој је и посету ергели липицанера у Ђакову.
Након Титове смрти посебан период српских веза са крунисаним главама Европе отвара се с повратком престолонаследника Александра II Карађорђевића у земљу. Битан сегмент су у томе свакако његове везе са британском круном, рођен је у Лондону, а за куму је имао управо Елизабету II.
– Можда је нашој јавности некако најатрактивнија та веза са британском круном, јер, уосталом, тако стоје ствари свуда у сведу. Међутим, треба рећи и то да су у протеклих 15 година, колико престолонаследник Александар живи у Србији, његови гости били шведски краљ и краљица 2005. и 2015. године, затим велики војвода од Луксембурга 2005, Алберт од Монака прошле године, престолонаследница Шведске Викторија 2008. године. У међувремену су престолонаследник Александар II и принцеза Катарина присуствовали свим краљевским венчањима, јубилејима и сахранама европских крунисаних глава. Тако су наравно били и на венчању принца Чарлса и Камиле, као и венчању принца Вилијема и Кејт Мидлтон, затим на крштењу њиховог сина, као и на прослави дијамантског јубилеја, 60 година владавине краљице Елизабете II, што је био један од догађаја пар екселанс и у том свету – каже Бабац.
Интересантно је у тим везама са Виндзорима да је Чарлсова мајка, краљица Елизабета II, на прослави 50. рођендана Александра II Карађорђевића у елитном леондонском Клериџис хотелу, у коме је њено кумче и рођено, запитала шта жели, а он јој је одговорио: да 60. рођендан прослави у Србији. Виндзори тог 17. јула 2005. нису стигли у Београд, али у српску престоницу ускоро ипак стиже наследник британске круне.
Владимир Ђуричић
Ручак на Тврђави и посета Збирци Павла Бељанског
Током последњег боравка у блаженопочившој СФРЈ сад већ далеке 1978. године, тада још млађахни принц Чарлс искористио је прилику и да посети Нови Сад. Одушевила га је Петроварадинска тврђава, где му је приређен и ручак, а посебно га је заинтересовала прича о казаљкама чувеног сата – због чега мала показује минуте а велика сате. Касније је обишао и Спомен збирку Павла Бељанског, показавши завидно познавање српске уметности с разумевањем се интересујући за дела Надежде Петровић, Саве Шумановића, Милана Коњовића, Петра Лубарде...
