Тренутно је на мастер студијама туризмологије на ПМФ-у, а пре две године покренула је Удружење младих „Са Србијом на ТИ” и то након повратка из Шпаније где је била у оквиру „Ерасмус” размене.
Мало се бавимо Србијом по питању туризма и наших приордних и културних добара које имамо, уочила је наша саговорница.
Учимо о свему, додала је, знамо где се шта налази, а не причамо о томе.
Студенти знају шта се налази у региону, а не знају шта се налази у Србији. Иницијатива је настала да окупљамо студенте на, надам се, традиционалним конференцијама и да их информишемо, доводимо гостујуће предаваче. То су теме које би их упутиле да изађу ван оквира, да размишљају више ван књиге на факултету, да размисле шта могу да ураде са наученим. Први део тог догађаја је мини сајам, а потом је конференција. Кад сесастају млади људи који желе да се баве том темом, заиста настаје чудо. Све то се дешава у децембру и сада ће бити други по реду, казала је Јелена.
Рекла си да млади више знају шта се дешава ван њиховог дворишта. Шта је разлог томе?
Највише на то утичу медији, интернет, друштвене мреже,... Слажем се да је лепо отићи на море, видети Ајфелов торањ, али мислим да у Србији постоје заиста лепа места која нису ни туристички валоризована, позната, а постоје.
Можеш ли да издвојиш нека?
Неки природни мотиви као Крупајско врело, Бованско језеро, Увац је свима добро познат али многи нису били, тврђава Маглич, никако не треба заобићи наше манастире који причају своју причу и држе одређену историју, а налазе се у окружењу. Постоје многа места у Србији, градови, наравно... Осим Београда и Новог Сада лепи су и Сомбор, Кикинда, Зрењанин, Сремски Карловци,...
Споменула си Ајфелов торањ који је симбол целе Француске. Да ли можеш да наведеш нешто што на такав начин представља Србију?
Можда не бих могла да наведем објекат, али симбол Србије је гостопримство, гостољубивост нашег народа, дефинитивно храна и провод. Мислим да је то оно што странци препознају. А оно што бих ја волела да препознају је ћирилично писмо, нашу традицију, фолклор. Мислим да нас то издваја из масе.
Сад ће период године кад људи бирају аранжмане за дочек Нове године и слично. Која је твоја препорука, а да није стриктно везана за одређене датуме, већ где отићи за викенд, на јесењи годишњи?
Мислим да је најлепше дочекати Нову годину и провести тако неке тренутке на планини. То је најбољи избор. Поред Копаоника и Златибора имамо и друге планине, рецимо Гоч, Стара планина. Ту је и Власинско језеро, на југу је Србије и ја могу да посведочим да је то лепо и лековито место. Дефинитивно нека планина или можда бањско место.
Да ли примећујеш разлику међу младима с југа и севера у њиховом доживљају свега што имамо у Србији од природних лепота?
Дефинитивно примећујем разлику у менталитету. Културолошки и историјски смо били у другачијим епохама, али да ли гледају другачије на природу - не. Нови Сад је мултикултуралан и мислим да и овде има доста студената који су са стране и то се преноси. И овде се организује доста тура на неку планину, језеро. Мислим да и овде постоји та свест. Добар је контраст што је на југу више врхова, а овде је све равница, то јест баланс. Јужњаци воле да дођу у Нови Сад.
Изазовна им је равница... Сви дођу и кукају како је све раааавноооо...
Ја не мислим тако. Мени је равница смирујућа, а на југу је узбудљивије. Мислим да оба дела Србије имају доста да понуде.
Шта имате још у плану по питању Удружења, осим сајма и конференције?
Наше Удружење бави се тематским објавама и едукативним текстовима о културним и природним добрима на друштвеним мрежама, организујемо радионице за студенте на одређене теме, као и сајам који нам је примаран у свему. Види се да су млади укљученији по бројним удружењима који се баве разним стварима. Мислим да су доста подстакнути да се баве нечим, јер су им отворене нове могућности.
Леа Радловачки
