Србије „Др Милан Јовановић Батут“ доказано је присуство вируса у комарцима узоркованим у Београду, Новом Саду, Панчеву и Шапцу.
- На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и лабораторијских критеријума према препорукама Европског центра за контролу болести, регистровано је шест потврђених случајева оболевања од грознице Западног Нила, укључујући један смртни исход, пацијента старости 81 годину, који се може довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила. До сада су регистрована и три вероватна случаја оболевања од грознице Западног Нила – кажу у „Батуту“ и напомињу да су три случаја регистрована у Јужнобанатском, два у Београдском и један Мачванском округу.
Поред надзора у хуманој популацији на територији Републике Србије, Завод за биоциде и медицинску екологију из Београда, ради и надзор над вирусом грознице Западног Нила у популацији комараца.
- У периоду од 24. јула до 12. августа 2016. године анализом комараца на присуство вируса Западног Нила, доказано је присуство вируса у комарцима узоркованим у Београду (Јулино брдо и хала Пионир), Новом Саду (у улици Рачког, Петроварадин и Петроварадинској тврђави), Панчеву (Стари Тамиш, Надел, Омољица, Старчево, Војловица, околина Опште болнице, Индустрије стакла и спортског центра на Миси) и Шапцу (околина Доњошорског гробља, ресторана „Стари мост” и улице Београдски пут бб, Хајдук Вељкова и Кајмакчаланска) – наводе стручњаци „Батута“.
Инфекција вирусом Западног Нила званично је први пут регистрована у хуманој популацији на територији Републике Србије крајем јула 2012. До 2015. на територији наше земље регистровано је укупно 480 случајева грознице Западног Нила, од којих је 326 класификовано као потврђен случај. У истом периоду регистровано је 56 смртних исхода који се могу довести у везу с обољевањем од грознице Западног Нила.
Институт за јавно здравље Србије проследио је 1. јуна ове године мрежи завода и института за јавно здравље Препоруке за надзор над грозницом Западног Нила, а они су их доставили клиникама за инфективне и тропске болести, односно инфективним одељењима општих болница на територији своје надлежности, уз напомену да се посебна пажња обрати на неуроинвазивне облике болести. У сарадњи с Националном референтном лабораторијом за АРБО вирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ омогућена је делимично етиолошка дијагностика енцефалитиса или менингитиса узрокованих вирусима, обољења која су и до сада била присутна у нашој популацији.
- Грозница Западног Нила је сезонско обољење, највише заступљено у периоду највеће активности комараца. Ппрви оболели се региструју углавном у другој половини јула, а највећи број оболелих особа региструје се током августа и септембра. До 11. августа 2016. године регистровано је 11 случајева оболевања од грознице Западног Нила у Италији и Румунији и 24 случаја у Ростовској области, Русија, у Израелу и Србији – наводи „Батут“.
- Већина особа инфицираних вирусом Западног Нила, њих од 80 до 90 одсто, нема никакве симптоме и знаке болести. Код малог процента заражених особа, од 10 до 20 одсто, симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, болом у грлу, леђима, мишићима, зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код неких људи долази до асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева болничко лечење. Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, тупост, дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често има последица: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија – објашњавају у „Батуту“ и напомињу да је највећа смртност код старијих особа, нарочито оних изнад 75 година живота.
Љ. Петровић
Мере заштите
У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца. Током боравка на отвореном требало би користити препарате који одбијају комарце, носити одећу која покрива ноге и руке и да одећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу.
У сумрак и зору треба избегавати боравак на отвореном. Саветује се употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета, као и друге мере заштите.
