У Србији више од 1.000 медија, приватизација по закону

Више од 1.000 медија тренутно функционише у Србији, а приватизација оних који су у потпуном или делимичном власништву државе биће спроведена у роковима које предвиђа закон,

изјавио је данас државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић.

"Фасцинантно је да у Србији постоји 110 телевизија, 325 радио станица, више од 500 штампаних медија које издаје више од 300 издавача", казао је Мирковић на конференцији "Изазови корпоративне друштвене одговорности: Како то раде најбољи?".

Он је подсетио да је пре доношења сета медијских закона прошле године, број регистрованих јавних гласила, што је назив за медије по претходном закону, био 1.440.

Међу њима се налази велики број оних који више не постоје, али више од 1.000 медија са тог списка и даље су у функцији, навео је Мирковић.

Тачан број медија знаће се у другој половини ове године када се заврши упис у регистар медија, навео је он и указао да је приватизација неопходна, јер ће се након ње тачно знати ко је власник медија.

Консолидација медијског тржишта је приоритет и након приватизације медија знаће се тачно ко су власници, рекао је Мирковић, наводећи да се тај процес одвија редовним путем, у  законским оквирима.

У оквиру панела који је био посвећен друштвено одговорном извештавању медија и односу са пословним интересима, Мирковић је навео да је у сету медијских закона, који су усвојени прошле године, по први пут дефинисано шта је то јавни интерес.

"У овом броју медија увећ ће се наћи онај коме поштовање кодекса, јавног интереса и законске регулативе неће бити интерес, и због тога је консолидација медијског тржишта један од приоритета", рекао је Мирковић.

Према његовим речима, поред осталог, биће неопходно радити и на медијском описмењавању, јер ће управо и медијска писменост бити један од темеља медијске стратегије, која ће, највероватније бити усвојена следеће године.

"Плашим се да долазе нове генерације које разлику између ПР и новинарства не знају да раздвоје", указао је Мирковић и додао да је то један од разлога због којег се мора радити и на медијском описмењавању.

Представница Асоцијације медија Далила Љубичић истакла је да је да се код нас многи, чак и људи од струке, нису начисто шта је то јавни интерес.

Тако се врло често догађа да медији пишу или извештавају о некој теми која је актуелна, али није јавни интерес, навела је она.

Главни уредник недељника Време, Драгољуб Жарковић, навео је да сматра да је јавни интерес и друштвена одговорност - обавеза новинара и редакција да се професионално понашају.

Према  његовим мишљењу, ситуација на медијском тржишту није добра, а насловне стране обилују вестима које се базирају на "поузданим изворима", што је непрофесионално.

Он је мишљења да је неопходно да се донесе нека врста новинарског акта којим ће прецизно бити дефинисан однос измејду власничке и уређивачке политике, и да би те две сфере требало раздвојити.

Уредник Недељника Вељко Лалић сматра да је ситуација у српском новинарству катастрофална и да су данас у Србији "не можете да добијете добар текст".

Он је мишљења да је неопходно да се приватизује највећи број медија како би постали стуб друштва, јер то је једини начин да се квалитет издвоји.

Лалић је, такође, нагласио и да је финансијско изнуривање медија један од разлога што у Србији постоји влро мало квалитетног новинарства.

Публика у сали, која је присуствовала данашњем панелу посвећеном медијима гласала је одговарајући на питање ко има највише утицаја на уређивачку политику медија - гледаоци, политичке странке или компаније које се оглашавају.

Резултати анкете показали су да је публика проценила у 83 одсто случајева да политичке странке имају највише утицаја на уређивачку политику медија, следе компаније које се оглашавају са 17 одсто, док публика уопште нема утицаја на медије. 
(Танјуг)
 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести