у процесу придруживања ЕУ, закључено је на панелу „Инвестиције у заштиту животне средине – изазови за индустрију,” коју је редакција интернет часописа “Балканмагазин” у партнерству са Нафтном индустријом Србије организовала на 11. Међународном сајму заштите животне средине - ECOFAIR 2014.
- Компанија НИС је од 2009. године до данас у пројекте заштите животне средине уложила више од 115 милиона долара, док су улагања у пројекте чијом реализацијом се на индиректан начин значајано утиче на заштиту животне средине вишеструко већа - рекла је директорка Сектора за заштиту животне средине НИС-а Светлана Дувњак. - То се, пре свега, односи на модернизацију постројења у Рафинерији нафте Панчево, у којој се данас производе моторна горива евро5 квалиетета. У сегменту смањења емисије штетних гасова НИС се фокусирао на реализацију пројеката у циљу смањења емисије сумпорних и азотних оксида у атмосферу. У ту сврху НИС је реконструисао ауто и железничка пунилишта, реконструисани су резервоари, замењени су горионици на пећима производних постројења. У области очувања водених ресурса фокус компаније је био на смањењу потрошње воде, тако да смо, на пример, успели да у нашим котларницама редукујемо потрошњу воде за 50 одсто. То је постигнуто уградњом система за поврат кондензата, који омогућава вишеструко коришћење захваћене и хемијски припремљене воде.
Како је истакнуто, НИС је реализовао и пројекат реконструкције постројења за третман отпадне воде у Рафинерији нафте Нови Сад. У области управљања отпадом предузете су активности у циљу смањивања количине створеног отпада, па је тако набављена нова, савремена опрема за чишћење нафтних резервоара, која количину отпада редукује за најмање 70 одсто. У склопу пројекта модернизације и изградње нових постројења изграђено је постројење за прераду истрошене сумпорне киселине, чиме се елиминишу значајне количине опасног отпада.
Начелник одељења за интегрисане дозволе Министарства пољопривреде и заштите животне средине Нада Лукачевић је објаснила прилично сложену процедуру за добијање интегрисане дозволе, на шта су обавезне све компаније које послују у секторима за које је такву процедуру прописао Закон о планирању и изградњи. Она је истакла да Министарство ради на превођењу наколико БРЕФ докумената, како би компанијама олакшало обавезу.
- Идентификовано је 196 компанија које имају обавезу да поднесу захтев за добијање интегрисане дозволе, а до сада је то учинило њих 165 - рекла је Нада Лукачевић. - Рецимо, НИС, “Лафарж” и “Таркет” су то урадили и тиме дали пример како се понашају одговорне компаније. Пошто је добијање интегрисаних дозвола услов за дефинисање полазне позиције у преговорима са ЕУ, неопходно је да компаније и држава, пре уласка у тај процес, имају дефинисану позицију за преговоре. То значи да на преговоре морамо доћи са тачно дефинисаним позицијама шта имамо и шта можемо да урадимо и, у ком року. Да нам се не деси да испреговарамо лоше услове и рокове, које потом нећемо моћи да испунимо и онда ћемо морати да плаћамо пенале.
Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић нагласио је да је, уз изузетке неких компанија, у Србији евидентан проблем примене прописа из ове области заштите животне средине.
- Проблем Србије је што има доходак по глави становника од 4.000 евра, а компанијама које овде послују проблем је да инвестирају у заштиту животне средине на истом новоу као и компаније у земљама које имају десет пута већи приход - рекао је Атанацковић. - То мора држава да реши и у преговорима осигура такве услове и рокове које ће компаније моћи да испоштују. Примери НИС-а, “Таркета” и “Лафаржа” су изванредни, али је питање колико компанија у Србији може толико да инвестира
Према речима менаyера за заштиту животне средине у компанији “Таркет” Сунчице Вјештице улагања у области животне средине треба посматрати као инвестицију у пословање, јер она доноси снижавање трошкова и повећање профита. Циљ “Таркета” је, како она каже, да учешће сировине у пословању смањи са српских 80 до 90 одсто на немачки стандард, где је тај трошак мањи од 50 одсто.
- Наш циљ је, такође, стандардизација поступака и материјала који ће се увозити у Србију, а планирамо и сарадњу са НИС-ом, јер имамо одређене ресурсе који њима могу да буду интересантни у овом сегменту пословања - истакла је Вјештица.
А. Брзак
Алтернативни извори енергије
Менаџер за заштиту животне средине у компанији “Лафарж” Александар Манојловић образложио је све аспекте актуелних и реализованих пројеката које је ова цементара предузела на заштити животне средине. Истичући да у Србији још не постоји довољна свест да је најисплативије рециклирати и сировине добијати из отпада и тако чувати необновљиве изворе, Манојловић је нагласио да цементара у Беочину већ сада користи значајан проценат алтернативних извора сировина за производњу и погонска горива у односу на раније године.
