ветерину Министарства пољопривреде.
"Могућност преношење вируса унутар заражене зоне је реална, као и преношење вируса путем дивљих птица у подручја која су у непосредној близини ове зоне. Због тога је Србија увела мере појачаног надзора у пограничном делу са Мађарском", наводи се у писаном одговору Управе.
У Мађарској постоји неколико заражених зона, од којих је једна близу границе са Србијом.
Основне превентивне мере које се предузимају су спречавање контакта домаће живине са дивљим птицама, контролисање здравственог стања, спровођење активног и пасивног надзора у ризичним подручјима са воденим површинама и спречавање директног и индиректног контакта између дивљих птица и живине су основне превентивне мере.
Узгајивачи живине морају спроводити опште биосигурносне мере како би онемогућили уношење вируса у објекте са живином.
Како се наводи, у Србију није било увоза пилетине и јаја из регије у Мађарској где је проглашен птичји грип.
Што се тиче продаје тих производа на пијацама, ветеринарска инспекција у оквиру редовних контрола безбедности хране у промету обавља надзор и контролу градских пијаца и простора дефинисаних за продају хране животињског порекла (млечних хала) у оквиру пијаца што укључује и контролу меса живине и јаја.
"Управа за ветерину је у складу са својим надлежностима и актуелном епизоотиолошком ситуацијом везано за појаву болести птичјег грипа у наведеним земљама у окружењу, донела решење о образовању регионалних и локалних центара за спречавање појаве, праћење кретања и контролу заразне болести авијарна инфлуенца на подручју севернобачког, севернобанатског и западнобачког управног округа, којим је прописала и наложила конкретне мере", истуцу у Управи.
Ти центри обједињују активности свих ветеринарских стручњака из ветеринарских специјалистичких института у Суботици и Сомбору, ветеринарске инспекције, ветеринарских станица и орнитолошких активиста на територији ова три округа.
Циљ тих активности је контрола здравственог стања дивљих птица и живине, одређивање зона појачаног надзора, укључујући пријемчиву популацију живине на свим газдинствима у идентификованим ризичним подручјима, клиничка и дијагностичка испитивања узорака пореклом од живих и угинулих дивљих птица и живине...
Такође, подразумевају и едукацију власника живине и информисање јавности о опасности од појаве болести, симптомима болести, тренутној епизоотиолошкој ситуацији и мерама које се предузимају у циљу спречавања, раног откривања и брзог реаговања у случају сумње на појаву или потврде појаве болести птичјег грипа на овим просторима.
Вирус авијарне инфлуенце се најчешће преноси преко дивљих миграторних птица, од којих поједине врсте могу бити носиоци (резервоари) без видљивих симптома.
Иначе, што се тиче других активности на терену, ветеринари и епизоотиолози, пружају стручну помоћ и едукују власнике живине како би их упознали са овом болешћу, начинима заштите и мерама које се предузимају у случају појаве обољења.
Такође, Управа за ветерину је припремила смернице за узгајиваче, као и упутство за ветеринаре, који се могу наћи на интернет страницама Управе www.vet.minpolj.gov.rs.
(Танјуг)
