Војводина - територија слободна од беснила

Распрострањеност беснила и напади бесних животиња на људе нагнали су Србију да још 1900. одине оснује први Пастеров завод у Нишу. Био је то у оно време и први завод

такве врсте на Балкану. Двадесет једну годину после тога, Пастеров завод оснива се у Новом Саду, тако да је у целој Краљевини СХС он после 1928. године, па до данас, остао централна антирабична установа.

Пастеров завод у Новом Саду пре 95 година, објашњава за недељни “Дневник” директор професор др Душан Лалошевић, основао је  Новосађанин доктор Адолф Хемпт, велики научник и аутор антирабичне вакцине знатно боље од Пастерове.

- Зидање зграде почело је 6. септембра 1921. године наредбом Грађевинској дирекцији којој је додељен кредит од 350.000 динара. На првој сачуваној фотографији главне зграде Пастеровог завода из 1922. године , око које још стоји грађевински материјал, виде се две табле са називима установа, и Бактериолошког и Пастеровог завода. Др Хемпт наводи 1922. годину као почетак рада Пастеровог завода у Новом Саду, мада је он на место одговорног референта јавно-здравственог одељења Министарства здравља за Банат, Бачку и Барању постављен 9. децембра 1921. године, а 24. новембра 1922. године за управника новоподигнутог Пастеровог завода у Новом Саду – објашњава др Лалошевић.

Преко десет година др Хемпт радио је напорно на развоју нове вакцине против беснила. За вакцинацију пацијената против беснила у почетку користио је мађарску “дилуциону” методу. По његовој методи вакцинација је трајала само шест дана, што је према другим методама вакцинација које су трајале 14 до 21 дан био револуционарни напредак. Друга тековина Хемптовог рада, објашњава Лалошевић, била је да је вакцина садржала потпуно мртав вирус, инактивисан а очуване имуногености, по чему је био први у свету. Зато је његова вакцина била безбедна и лака за примену, у стакленим ампулама, док су други Пастерови заводи справљали свежу вакцину и прилагођавали третман сваком појединачном пацијенту.

- Хемптова вакцина против беснила далеко је наџивела свога аутора. Од 1925. када је практично дошао до форумације своје вакцине, њена производња у Југославији трајала је до 1983. а у Мађарској до 1989.године. Већина земаља Европе прихватила је његову вакцину и низ деценија је производила и за људе и за животиње. Данас можемо рећи да је Пастерову вакцину наследила Хемптова, као најбоља, све до развоја модерних вакцина са културе ткива – истиче Лалошевић.

Наш саговорник објашњава да вирус беснила, најстрашније и увек смртоносне заразне болести, може да инфицира све топлокрвне организме, а преноси се уједом. Извор инфекција за човека раније је најчешће био пас, а задњих деценија главни вектор беснила у Европи постала је лисица.

- Ранијих година у Србији је било десетине бесних животиња које су нападале људе, међутим, последњих година европски пројекат вакцинације лисица против беснила практично је искоренио ову болест и у Србији. У Војводини сада нема ни једног случаја, а у централној Србије пронађене су за сада две лисице. Министарство пољопривреде Србије координира акцију вакцинације лисица, тако да је Србија на добром путу да буде слободна од беснила. За проглашење неке територије слободном од беснила, потребно је да прође две године од последњег случаја, и Војводина већ сада испуњава те услове. Последњи случај беснила код човека био је 1980. године на КиМ – каже Лалошевић.

Први човек Пастеровог завода тврди да уколико се вакцинација лисица против беснила настави у Србији, као и у свим другим државама Балкана, беснило ће у овим крајевима отићи у историји.

- Међутим, не треба заборавити да и данас широм сиромашног света преко 50 хиљада људи годишње умре од беснила. У западној Европи нема више аутохтоних случајева, али има беснила код туриста који се инфицирају у Африци, Азији или Јужној и Централној Америци .

Пастертов завод у Новом Саду у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Србије ради на серуму против беснила – хуманог антирабичног имуноглобулина.

- Серум односно имуноглобулин против беснила представља најсигурнију заштиту после уједа бесне животиње. Носилац ове производње је Институт за трансфузију Србије у Београду, а Пастеров завод организује добровољне даваоце, највише су то новосадски студенти, а радимо такође и одређивање јачине овог препарата. Увозна цена овог препарата је око 1.000 евра по пацијенту, тако да је домаћа производња императив – истиче Лалошевић.

Љубинка Малешевић

 

Научни скуп о беснилу  у Србији

Наредне недеље, 28. септембра, Пастеров завод у част 95 година постојања и рада организује научни скуп “Беснило у Србији – историја?”. Први дан скуп је на Новосадском сајму, а другог дана стручњаци из света окупиће се  у свечаној сали Матице српске. Трећег дана учесници су гости ловачког друштва “Черевић” који припрема гостински лов. Истог дана у Конгресном центру на Андревљу биће одржан акредитовани курс о профилакси беснила за лекаре и ветеринаре.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести