могао увести примену такозваног “зрењанинског модела” у борби против насиља у породици. Закључено је да је овај модел, који је осмишљен 2007. године и који подразумева јединствену сарадњу институција, и то јавног тужилаштва, полиције, Прекршајног суда и Центра за социјални рад, укључујући Сигурну кућу, у граду на Бегеју дао добре резултате, што га препоручује и за друге локалне самоуправе. То су, на округлом столу, констатовали и државни секретар у Министарству правде Радомир Илић и председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова у Скупштини Србије Мехо Омеровић.
Заменик Основног јавног тужиоца у Зрењанину Младен Вујин објашњава да се једанпут недељно одржавају састанци на којима су присутни представници поменутих институција и на њима се сумирају сви протекли догађаји који у себи садрже елементе насиља у породици, с циљем да се на што ефикаснији начин реши сваки појединачни и поименични случај. Процедура по којој се поступа је већ рутинска. Најпре се испитује има ли у конкретном случају насиља, а онда се дефинише да ли се подноси прекршајна или кривична пријава, или се утврди да нема кривичног дела насиља у породици. Оваквим начином рада добија се благовремено и ефикасно поступање и олакшава се рад полиције. Помаже се и Центру за социјални рад, јер креће репресија према насилнику, а она се окреће мерама из своје надлежности.
– Довољно је да се жртва обрати једној, било којој од наведених институција и одмах се покреће цео механизам свих органа из мреже. Модел подразумева сталну сарадњу представника наведених органа у решавању сваког појединог случаја породичног насиља. У случају потребе, када постоји висок степен угрожености жртве, реагује се ургентно и спречава се могућност да јој насилник науди, тако што се од надлежног суда тражи одређивање притвора за починиоца – објашњава тужилац Слободан Јосимовић, који је био зачетник овог модела у Зрењанину.
Модел је комбиновани репресивно – превентивни, усмерен на елиминисање опасности од насилника, али и на заштиту жртве, где је пресудна улога Центра за социјални рад. Тужилаштво поред стандардног процесуирања такође може поднети грађанску тужбу, која иде мимо кривичног поступка и веома је ефикасна, може да захтева да се насилник исели из куће, да му се забрани приступ жртви…
– Центар за социјални рад има координаторску улогу. Били смо кључни и у иницијативи за споразум са чак 57 градских институција. Дефинисали смо све кораке од препознавања, до пријављивања и процесуирања насилника. Жртви помажемо брзом акцијом, у екстремном случају одмах се смешта у Сигурну кућу. Али ту није крај, већ она има све време подршку Центра, чак и када изађе из Сигурне куће помажемо јој да се смести, да настави живот мимо насилног окружења – каже Светлана Грбо из Центра за социјални рад у Зрењанину.
Од велике користи је и посебан фонд и рачун при Центру, за помоћ жртвама породичног насиља. Фонд је од 2009. године пунило Основно јавно тужилаштво, применом начела опортунитета. У пракси, као вид санкције налагано је починиоцима појединих кривичних дела да новчана средства уплаћују у корист овог хуманитарног фонда. Од прошле године новац више не пристиже, јер је прилив преусмерен на жртве поплава, али средстава још има.
Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић мишљења је да такав модел поступања треба да се устроји на територији целе Србије.
– У протеклим годинама Србија је имала велики број прописа који се тичу борбе против породичног насиља, али они нису доношени систематски и није био осмишљен механизам за њихову примену. Фигуративно речено, имали смо муницију, али не и пиштољ из којег ћемо пуцати. Сада то треба мењати – најавио је Илић.
Председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић наглашава да насиље у породици не може бити приватна ствар, већ је то озбиљно кривично дело и зло против којег се цело друштво мора активно борити. Омеровић упозорава да је Србија у европском врху по броју најтежих злочина над женама, и позива је медије да помогну у охрабривању жртава, и свих других, да пријављују насиље.
На крају, статистика каже да су у више од 99 одсто случајева насилници мушкарци, а насиље је најчешће усмерено ка брачном или ванбрачном партнеру. Има и насиља према деци, па и родитељима, али ређе, мада и ту има пораста. Забрињава и што је број случајева насиља у породици удесетостручен од 2009. године. Или је једноставно постао видљивији у јавности.
Жељко Балабан
У Сигурној кући 71 жена и дете
У Сигурној кући у Зрењанину, у току прошле године, била је смештена укупно 71 особа, наводи се у извештају овдашњег Центра за социјални рад. Спас у овој установи потражило је 37 жена и 34 деце.
“Поред збрињавања жртава насиља у породици и трговине људима, радници у Сигурној кући пружају и услуге психосоцијалне подршке. Овде су, иначе, запослене три особе, два психолога и један административни радник”, наводи се у извештају Центра за социјални рад и подсећа да је Сигурна кућа у Зрењанину почела са радом 20. јула 2009. године.
