поручио је да ће тај пропис по први пут омогућити да се зна где и колико наших људи ради ван Србије и како им се може помоћи.
Како је прецизирао, закон ће омогућити да се по први пут зна колико радника ради у иностранству, где раде, ко их је послао на рад, на којим су пословима ангажовани, шта за то добијају...
Закон неће моћи да спречи бројне трагедије, рекао је Вулин, али је додао и да нуди законодавни оквир који ће, ако га се радници и послодавци буду придржавали, омогићити да безбедност наших радника у иностранству ће бити знатно повећана.
"Ако овим законом спречимо само једну несрећу, попут оне страшне у Сибиру, можемо да кажемо да смо имали зашто да пишемо овај закон", поручио је Вулин отварајући округли сто о тој теми у палати "Србија".
Објаснио је и да ће у примени бити ангажоване бројне инспекције, инспекција рада, заштите и безбедности на раду, до дипломатско конзуларних представништава.
"Не можемо да заштитимо у потпуности нашег радника у другој земљи, где важе други закони, али у нашој земљи можемо да контролишемо услове под којима он одлази, да ли су ти услови испуњени и да проверавамо да ли су одредбе из уговора испоштоване", казао је Вулин.
Он је апеловао на раднике и послодавце да верују држави и да пријављују раднике пре одласка, јер држава не може да им помогне, уколико не зна где су и зашто отишли.
"Овим законом је укинуто непотребно администрирање, уведен је један образац који послодавац попуњава. Нема више потписивања уговора или анекса уговора у авиону, аутобусу, кад се пређе граница...сви подаци ће морати да буду познати овде, и на основу њих ће се радник одлучивати да ли нешто хоће или неће", указао је Вулин.
Законом су предвиђене казне за послодавце који не пријави држави да шаље раднике у иностранство, од 60.000 до два милиона динара.
Представници радника нису, међутим, у потпуности задовољни законом, па потпредседник Савеза самосталних сидниката Србије Душко Вуковић најављује да ће представници тог синдиката данас упутити Уставном суду иницијативу за оцену уставности члана 8. закона, јер сматрају да није у складу са Законом о раду.
"Тај члан дискриминише раднике који иду на рад ван земље, у односу на оне који раде у Србији, јер омогућава продужавање рада на одређено, чиме радник који иде у иностранство може безгранично да ради на одређено време, што то није добро", рекао је Вуковић.
Он је изразио очекивање да ће државни органи спроводити закон и контролисати послодавце да ли пријављују раднике који иду на рад у иностранство.
"То је и главни проблем, да држава има механизме да контролише и санкционише послодавце, који често у транзиционим временима посматрају раднике као робу", рекао је Вуковић.
Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство парламент је усвојио почетком новембра прошле године.
(Танјуг)
