Код нас је проституција илегална и санкционише се на основу Закона о јавном реду и миру и Кривичног законика Републике Србије. Међутим, проституција, првенствено улична, највише је социјални проблем, највидљивија је и највише на удару закона, а хуманих и ефикасних системских решења још нема, чуло се на трибини “Зелена дебата: Распетљавање - проституција” у Културном центру Новог Сада, чији је аутор и модератор био Данило Копривица. На трибини су учествовали представници удружења “С.Т.Р.И.К.Е” др Гордана Стојаковић и “Превент” Небојша Ђурасовић, који се истраживачки и практично баве проблемима проституције, као и социолог, члан Савета РЕМ-а мр Ђорђе Возаревић.
- Низ је спољних подстицаја на проституцију: од акутног сиромаштва, бескућништва, избегличког статуса, потпуне напуштености, насиља у породици, до изолованости и често компликованих ванбрачних односа који сваки за себе или чак удружени креирају ситуацију која по правилу води и у разне облике болести завиосности - каже др Стојаковић из удружења “С.Т.Р.И.К.Е.” По њеним речима, улична проституција је последица безизлазности, а не добровољног опредељења. За др Стојаковић је споран све више у употреби теремин “сексуалане раднице” и “сексуални рад” јер овде практично нема услова да би се тако нешто назвало тим именом, а одраз је жеље да се кроз “меки тремин” или политички коректан говор релаксира реални систем сексуалне експолоатације.
- Пут за проналажење решења, која неће бити преузети модели из иностранства, јесте декриминализација оних који се баве проституцијом, чиме се отвара простор за разговор, као први корак до сазнања ко и зашто улази у проституцију и зашто у њој остаје...
По њеном мишљењу, да би се садашња ситуација поправила, акценат би требало ставити на сузбијање и процесуирање оних у посредничким мрежама (макроа), а не самих проститутки.
Иначе, не зна се, не постоје ни процене, колико има проститутки у Србији. Илустративан може бити податак из евиденције удружења “Превент” кроз чије свратиште је за то време прошло преко 300 особа.
- Свратиште нашег удружења је једно од сигурних места за “сексуалне раднице” у којем се може добити помоћ социјалног радника, психолога, правна помоћ, место где се може добити топли оброк, одржавати лична хигијена, опрати веш. Ради се и тестирање на ХИВ и хепатитис – каже Ђурасовић.
В. Црњански
Ријалити одговорност на медијима
Социолог Ђорђе Возаревић указао је и на постојање прикривене проституције приликом запошљавања, по којој је практично немогуће спровести истраживање јер жене нису спремне да о томе проговоре. Када је реч о медијима, и озлоглашеним ријалити програмима који индиректно или директно пропагирају моделе проституције, законска регулатива не прописује “како неко ко се појављује на ТВ екрану треба да буде обучен”, а Савет РЕМ-а изрекао је бројне мере, држећи се законске одредбе “да је пружалац медијских услуга одговоран за садржај који емитује”.
