Но, и поред тога, битка за решавање судбине једног од највећег извозника петрохемијских производа и даље је неизвесна јер држава има тежак задатак да пронађе стратешког партнера за „Петрохемију”.
Дугови „Петрохемије” износе око 400 милиона евра, а тај петрохемијски комплекс највише дугује „Нафтној индустрији Србије”, ЈП „Србијагас”, Фонду за развој, „Електропривреди Србије” и „Лукоилу”. У Министарству привреде истичу да је договор о дуговању с „Лукоилом” постигнут, а да је с НИС-ом у завршној вази. Државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић објашњава да је идеја да се кроз конверзију дела дугова, кроз отпис дела и на крају кроз измирење дела дуга тим двама комерцијалним повериоцима створе услови да се усвоји Унапред припремљени план реорганизације „Петрохемије”, с једне стране, а с друге, да се с НИС-ом направи дугорочан аранжман о континуираном снабдевању „Петрохемије” сировинама. То би требало да значи да се након решавања финансијског реструктурирања дуговања припреми нови Унапред припремљени план реорганизације за „Петрохемију” да би се лакше нашао статешки партнер.
Иначе, у „Петрохемији”, чији је већински власник држава, а НИС има 13 одсто власништва, ради више од 1.400 радника, и сви чекају да се нађе решење да би фабрика наставила да ради. Златко Бекић из синдиката ХИП-а „Петрохемија” наглашава да није довољно истицати колики су дугови док се не анализора њихова структуре и начин на који су настали. Зато, по њима, решење није само у отпису дугова већ у изналажењу начина да та фабрика за прераду нафте и производњу петрохемијских производа настави да ради и буде конкурентна, а када то постане, биће посла и за садашње раднике, али и нове.
Држава управо то покушава да учини јер је свесна тога да, после фазе финансијског реструктурирања, следи тежи део посла, а то је проналажење стратешког партнера пошто „Петрохемија” има потенцијала за опстанак на тржишту и задржавање постојећег броја запослених. Тим пре што вишка запослених нема и што сви и сада раде пуном паром.
Наиме, од десет земља југоисточне Европе, с више од 65 милиона становника, „Петрохемија” практично једина
располаже оперативним капацитетима за производњу полиетилена и сопственим сировинама. Код стирена је предност „Петрохемије”још изразитија јер у кругу од 1.000 километара нема ниједног сличног постројења. Велики потенцијал за пласман производа „Петрохемије” је тржиште Турске, због јаке гумарске индустрије.
Љ. Малешевић
Позитивно пословање
Већ другу годину заредом „Петрохемија” бележи позитивно текуће пословање. Тако је у првих девет месеци ове године остварена добит од 40 милиона евра, а до краја године би нето добит могла бити и већа од 50 милиона евра.
