инвеститоре који су на време “одиграли” на куповину вредносних папира београдске ваздушне луке. Док већина коментатора разлог раста вредности ових акција види у побољшању пословања аеродрома, односно повећању броја превежених путника на преко 4,3 милиона путника што је раст од 31,62 одсто и милион килограма превеженог терета (раст од 37,67 одсто), по свему судећи, прави разлози ипак леже у другим околностима.
- Теоретски, ови параметри пословања аеродрома би могли да утичу на раст вредности акција, али не треба сметнути са ума да они нису дали ефекат у његовој профитабилности, пре свега због чињенице да је до раста промета првенствено дошло због “Ер Србије”, формираног међудржавним споразумом који предвиђа повлашћени положај националне авио компаније којој се не наплаћује пуна комерцијална цена кориштења услуга аеродрома - каже вајзброкер Ненад Гујаничић.
Према Гујаничићевим речима, један од главних “окидача” импресивног раста акција аеродрома може се пронаћи у, прилично неочекиваној, одличној продаји љубљанског аеродрома немачком “Фрапорту” комбинованој са најавама нашег државног врха да би се Аеродром “Никола Тесла” ускоро могао приватизовати.
- Када узмете у обзир да се најављује скора продаја или увођење стратешког партнера у аеродром, а да је љубљанска ваздушна лука, иначе по капацитетима двоструко мања од оне београдске, продата за чак 234,4 милиона евра, јасно је да се ради о одличној прилици за инвеститоре - појашњава Гујаничић, према чијим би речима евентуални преокрет у намерама државе, односно одустајање од приватизационих планова, моментално “пробушио балон” вредности акција аеродрома “Никола Тесла”.
Аеродром “Јоже Пучник” у Љубљани, који је, поређења са београдским ради, у првом полугодишту 2014 сервисирао свега 600.000 путника, продат је у октобру ове године компанији “Фрапорт” која је прошле године остварила 2,56 милијарди евра прихода и 236 милиона евра чисте добити а данас има у власништву аеродром у Франкфурту и десет аеродрома у свету, између осталог у Турској, Сенегалу, Саудијској Арабији, Русији и Бугарској. За ову аквизицију је био заинтересован и француски Винци Аирпортс, који продају Немцима сматра нерегуларном, а који је “виђен” као један од могуће заинтересованих купаца београдског аердрома уколико дође до приватизације. Како било, немачка компанија је за љубљански аеродром на коме се редовни авио-саобраћај одвија од 1964, тачније за већински пакет од 75,5 одсто акција платио 177,1 милиона евра, уз обавезу да преостале акције, до потпуног власништва, плати још 57,3 милиона евра.
М. Миљеновић
Морамо одлучити
Мада држава Србија још увек није решила питање приватизације београдског аеродрома, неопходност проширења капацитета и његове даље корпоративизације већ је довело до потписивања меморандума о разумевању са француском компанијом “Ванси аеродром” која, уз домицилне, управља са укупно 23 аердрома у свету. Потпредседница Владе и министарка саобраћаја Зорана Михајловић је, тим поводом, нагласила да овај меморандум није обавезујући за Србију, али да ће до половине следеће године држава морати да се одлучи на који ће начин проширити капацитете београдског аеродрома „Никола Тесла”.
