у Србију, Мађарску, Босну и Херцеговину током предстојеће зиме.
На тај начин Банатски Двор ће постати допунски ресурс за обезбеђивање потрошача Србије руским гасом, речено је на састанку председника Управног одбора Гаспрома Алексеја Милера и генералног директора Србијагаса Душана Бајатовића, одржаног у оквиру Међународног гасног форума у Санкт Петербургу.
Милер и Бајатовић су размотрили и реализацију заједничког инфраструктурног пројекта Јужни ток, за који се очекује добијање грађевинске дозволе за изградњу српске деонице тог гасовода, саопштио је Србијагас.Размотрена су питања сарадње две земље у гасној области, а посебно се говорило о испорукама руског гаса у Србију и о коришћењу капацитета за његово подземно складиштење у Србији.Гаспром је у 2013. испоручио у Србију око две милијарде кубика гаса.
У Србији од 2011. године ради подземно складиште гаса Банатски Двор, са активном количином од 450 милиона метара кубних тог енергента.
То складиште је први објекат гасовода Јужни ток и користиће се за обезбеђивање сигурности испорука гаса на гасоводу.Јужни ток је глобални инфраструктурни пројекат за изградњу гасовода капацитета 63 милијарде метара кубних по дну Црног мора у земље јужне и централне Европе, са циљем диверзификације траса извоза природног гаса и искључивања транзитних ризика.
Планирано је да први гас Јужним током буде испоручен крајем 2015. године, а гасовод ће достићи пројектни капацитет у 2018. години.
Изградњу Јужног тока на територији Србије води заједничка пројектна компанија South Stream Serbia AG (удео Газпрома је 51 одсто, а Србијагаса 49 одсто). Одлуком Парламента Србије пројекту Јужни ток на територији Републике је додељен посебан статус.
Србија и Русија су 2013. године потписале дугорочни уговор о испоруци руског гаса у нашу земљу, у обиму до 1,5 милијарди метара кубних гаса сваке године у току 10 година. Транспортовање гаса се врши постојећом трасом преко Украјине и Мађарске, а у будућности ће се испоруке вршити гасоводом Јужни ток.
(Танјуг)
