Банкари окрећу курс ка аграру и малом бизнису

Кредитна активност у Србији већ дуже бележи пад или незнатни раст. Подаци Кредитног бироа Србије забележили су да су укупни зајмови дати привреди и становништву у априлу пали за 0,3 одсто

и зауставили се на бројци од 2.096 милијарди динара. За прва четири месеца то је пад од 1,2 одсто. Велика предузећа би радо узела кредите, али ни текуће не враћају. Зато су банкари све више спремни да се окрену малом бизнису, а поглед се све више зауставља на пашњацима, ораницама. Пласман у аграр такође постаје све интересантнији као и финансирање малих газдинстава.Пале су и камате посебно на динарске зајмове чак и испод десет одсто. Све више банака нуди клијентима фиксну камату за домаћу валуту, значи исту рату од прве до последње. То значи сигурност и извесност. Колико ће све то помоћи да кредити порасту ? Одговор је - биће боље, али не много- Мали бизнис баш као и пољопривредна газдинства немају кредитни капацитет као велике компаније, али пажња коју ће на њих у наредном периоду обратити банкари свакако ће им донети добро обома.

Шта о овим променама кажу у банкама?
– Током ове године посебан акценат ставили смо на кредитирање малих и средњих предузећа не занемарујући ни пословање са становништвом. Омогућићемо овим клијентима боље услове, а то значи ниже камате, мање трошкове и више нових производа - каже председник Извршног одбора Војвођанске банке Маринос Ватис. - Током прошле године остварили смо нето добит од 1,3 милиона евра .Па већ то говори да своју пословну политику водимо успешно.

Банка Интеза од 2008 године значајније прати сектор пољопривреде. Учествовали су и у већем делу програма субвенција намењених овој делатности. А пласмани у пољопривреду се већ подуже показују као мање ризични. Динарске камате падају, а на то је утицала и референтна каматна стопа која је на силазној путањи, а сада износи 6,5 одсто.

- Камате су у паду - каже члан Извршног одбора и директор Дивизије за пословање са становништвом и мали бизнис у Интези Дарко Поповић. -То самим тим даје шансу и банкама да иду са нижим стопама у понуди. Ми увек радимо на новим производима. А оно што ћемо ускоро понудити су пакети за пољопривреду. Биће то кредит са осигурањем усева од одређених штета, што ће донети већу сигурност и нама и клијенту.

Креди Агрикол банка такође рачуна на пољопривреду. Они су се сада фокусирали на пољопривредну механизацију. Програм су представили на недавно одржаном Новосадском сајму.
- Трудимо се да помогнемо клијентима да одмах знају на чему су. Када се поднесе захтев прелиминарно одобрење се добија у року од 24 часа - објашњава руководилац у одељењу за пољопривреду и банкарство у овој банци Александар Симић.

Своју посвећеност пољопривреди ова банка је показала и увођењем Метео сервиса. На њеном сајту пољопривредници могу да добију информације о микро метеоролошким условима- Тако могу лакше да се определе за адекватне агротехничке мере, а то може да донесе већу уштеду па самим тим и вишу зараду. За сада Метео сервис је свим заинтересованима доступан беспланто, а да ли ће тако и остати или ће га убудуће само користити клијенти банке остаје да се види.

Колико ће ова пословна политика помоћи банкама остаје да се види, али стручњаци и нису баш оптимисти.
- Мали и средњи бизнис, као и регистрована пољопривредна газдинства су свакако клијенти на које банке треба да обрате пажњу. Међутим они у збиру тешко могу да надоместе велике компаније. Великим предузећима се одобрава зајам од милион евра, а поменутим мањим клијентима од 5.000 до 10.000 евра. Израчунајте колико предузетника, газдинстава и других малих бизниса треба да добије кредите да би се надоместио један велики систем - каже др Александар Васиљевић руководилац катедре за Пословни менаџмент Факултета „ Др Лазар Вркатић“ из Новог Сада. Поред тога не треба заборавити да сви успешни мали бизниси и у пољопривреди и шире имају већ банке са којима сарађују. Те куће су итекако спремне да понуде и боље услове само ажурним клијентима само да их задрже и не препусте другој банци. Без опоравка великих система нема ни јачег раста кредитне активности.

Душанка Вујошевић

Потрошња ће да порасте
Народна банка Србије прогнозора почетак опоравка потрошње. Тачније како је објаснио недавно вицегувернер Веселин Пјешчић током ове године ће се завршити пад потрошње домаћинстава. Односно у 2016. очекује се благи опоравак, како се чуло на представљању извештаја о инфлацији за мај ове године. То ће свакако помоћи да живне кредитна активност код становништва, али не брзо. Она је сада углавном на истом нивоу. Из месеца у месец се бележи пад или раст од пар процената. Најмање се узимају стамбени кредити, а највише они за рефинансирање. Према подацима Кредитног бироа Удружења банка Србије први су се од почетка године повећали за 2,4, а други за 22 одсто. 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести