Најлакше је отворити фирму: административни стартни трошкови за такве послове нису велики те за регистровање у Агенцији за привредни регистар, оверу оснивачког акта и других образаца, оснивачки капитал, печат, таксе и друге издатке треба највише 20.100 динара. Али...
– Не знам ко данас започиње свој мали бизнис – лакомислени, храбри, наивни, очајни...? – прича нам Новосађанка Јелена М., власница фризерско-козметичког салона, једног од пет колико их је у њеној улици, дугачкој свега 250 метара. – У приватном послу сам деценију и по, али сад је најтеже. Цене наших услуга су све ниже, евро је све јачи, а дажбине граду и држави све веће те је готово немогуће радити.
Када је отварала салон, додуше на другој локацији, радила је сама јер није могла да плаћа радницу. Већ три месеца поново ради сама, од десет ујутру до осам увече.
– Салони ничу као печурке после кише, буквално на неколико корака, а да не говоримо о црној зони. У комшилуку су још две фризерке које „иду по кућама”, има и девојака које у кућној варијанти раде маникир и то, малтене по ценама једнаким нашим – жали се Јелена.
„Лакомислених, храбрих, наивних и очајних”, како рече наша саговорница, биће вероватно још више, и то врло брзо, већ за десетак дана, то јест када се стави тачка на реструктурирање фирми у којем ће у првом маху радне књижице, а ваљда и обећане отпремнине од 200 евра по години стажа, добити 20.000 радника. И они ће се придружити армији оних који размишљају о томе како да покрену посао и обезбеде примања с најмање улагања.
У Српској асоцијацији менаџера израчунали су да је за отварање фризерско-козметичког салона потребно 3.510 евра. Наиме, локал од 30 до 50 квадрата може се закупити за 100 до 200 евра. За оснивање радње треба око 70 евра, адаптацију локала 500 евра, опрему 1.600 евра, дуплу шампоњеру 400 евра...
Ту су и трошкови за фискалну касу, материјал... Укупни месечни трошкови су 800 евра, што значи да дневни приходи треба да буду 3.700 динара, а све изнад је зарада. Ако се узме половна опрема, јефтинија је 40 одсто.
Ако је пак уз фризерај у плану и салон неге и лепоте, трошкови су, наравно, већи. Ту, у основној варијанти, која укључује најмање захтевне третмане и апарате, треба додати топилицу за восак, која се може наћи за око 100 евра, сто за масажу (најмање 100 евра), соларијум, за који је потребно најмање 1.000 евра, апарат за кавитацију (1.500 евра)... Потребан је и већи локал (60 квадрата), што изискује и веће месечне трошкове за струју, комуналије, воду... Уз закуп локала, они износе око 1.500 евра, а како кажу упућени, чиста месечна зарада на фризерско-козметичким пословима, ако се ради пуним капацитетом, буде око 500 евра.
Они који се одлуче за пољопривредни бизнис, неће га моћи започети без 5.000 евра. По рачуници Српске асоцијације менаyера, толико је потребно за заснивање пластеничке производње у мањем обиму, под условом да је земљиште обезбеђено.
С. Глушчевић
Добри и шампињони
За гајење шампињона потребна је затворена тамна просторија од најмање 50 квадрата у коју се убацују метални рафови (десет рафова од око 100 евра). Неопходна су за ту квадрартуру и два клима-уређаја, што кошта око 600 евра. У једној тури у таквом простору могуће је држати до 500 yакова компоста, сваки даје до 5,5 килограма печурака... Приход по таквој тури у просеку је око 3.000 евра.
