на пример, у опрему за наводњавање, или противградне мреже, или опрему за пластеник... уколико се јаве на расписане конкурсе, могу да остваре право на бесповратна средства у висини до 60 одсто од укупно уложеног новца - истиче у разговору за „Дневник“ потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Бранислав Богарошки.
Први човек војвођанског аграра, који је на ту функцију изабран почетком овог месеца, заправо, наставља с досадашњом политиком у овој грани, с тим да ће, каже, покушати у следећој години да изнађе и нови простор за ниже камате за кредите фондова, које су и сада доста испод камата комерцијалних банака.
– С обзиром на то да тесно сарађујемо с фондовима, који појединим линијама кредитирају пољопривредну производњу, пољопривредник може да по заиста врло повољним условима набави опрему потребну за ефикаснији и квалитетнији рад. Сва улагања, дакле, иду у правцу што квалитетнијег производа који може и треба да буде конкурентан и на домаћем и на иностраном тржишту – наглашава Богарошки.
Одговарајући на питање шта ће његов секретаријат урадити на привлачењу више инвестиција у војвођански аграр, он је оценио да су гринфилд инвестиције у овој области врло ретке, а окосницу чине партнерства кроз заједничка улагања и трговину.
– Војвођанском аграру су потребне инвестиције у прерађивачку индустрију. У претходном периоду започети су послови мапирања потенцијала за могуће гринфилд и браунфилд инвестиције, посебно кроз ревитализацију постојећих капацитета. Тај процес настављамо представљањем потенцијала војвођанског аграра у регијама које су показале спремност за сарадњу на том пољу. Такође, константно се ради на едукацији пољопривредних произвођача и унапређењу прерађивачких капацитета породичних производних система, како кроз конкурсе за сертификацију постојећих, тако и кроз улагања у нове мини погоне. Циљ је да се прекине одлив радног становништва из руралних подручја, а истовремено и да се подигне степен квалитета производа како би се омогућила конкурентност на тржишту – вели Богарошки.
Веома је важно, наглашава покрајински секретар, и да се државна и покрајинска политика у области аграра не разликују.
– Желимо да сарађујемо са Министарством и стрпљиво чекамо одговор на упит за састанак са ресорном министарком. Уверени смо да заједничким деловањем можемо доћи до много квалитетнијих решења. Пољопривреда као специфична грана има свој ритам улагања, што захтева и пажљива планирања на петогодишњем нивоу. То даље значи да је потребно обезбедити и јасне мере које ће пратити развој конкретних сектора у пољопривреди како би пољопривредници на основу државних мера могли да праве пројекције развоја свог газдинства. Уз то, политика развоја аграра не може бити иста за сва подручја, управо због различитих услова у којима се одвија пољопривредна производња.
Војвођанска аграрна каса је ове године износила безмало седам милијарди динара, али имајући у виду широк делокруг рада Покрајинског секретаријата, укупну обрадиву површину и технологију рада, није једносатно ни тим средствима помоћи пољопривредну производњу и струку, каже Богарошки.
– О буyету за наредну годину у овом тренутку је незахвално прогнозирати. У току је израда плана, а надамо се да ће средства за 2015. бити бар на нивоу ове године. Такође се надамо и да ће изворни приходи од закупа државног земљишта и накнада остати бар на овогодишњој цифри – вели наш саговорник и подсећа да је Секретаријат ове године кроз 27 конкурса финансирао бесповратним средствима чак 5.000 регистрованих пољопривредних газдинстава.
Нови покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство на крају нам је потврдио да предстоји реорганизација ЈП „Воде Војводине”.
– Тренутно је у току својинска трансформација водопривредних предузећа по моделу који је установила Републичка влада. Овим ће моделом АП Војводина постати већински власник водопривредних предузећа на својој територији – најављује Богарошки. – Као последица те трансформације, величина водпривредног система којим ће управљати Секретаријат се увећава, што нужно захтева и реорганизацију “Вода Војводине” и зависних предузећа. Циљ је, наравно, повећање ефикасности и смањење трошкова функционисања.
Слађана Глушчевић
