Боли глава од трошкова а платити се мора

Када плаћају рачуне на шалтерима банака или пошта, купују основне животне потрепштине или региструју возила, наши се грађани често буне. Изгледа им да оно што морају да плате не одговара квалитету робе

 или услуге коју добијају. Критике, а често и по која ружна реч, на рачун предузећа којима новац иде постали су део свакодневице. Ретко ко од њих помисли да се добар део од онога што им је извађено из yепа слије директно у државну касу. Колико за државу одвоји једна просечна српска породица, која, бар по званичној статистици, броји три члана.

Дакле, шта данас плаћамо и колико? По ономе што смо израчунали - за разне порезе годишње издвајамо просечно по породици око 1.200 евра. Многи ће се сами запитати одакле им толики новац, али ето, нађе се - ако не за њих онда за државну и општинску касу. Они који поседују сопствени стан плаћају порез на њега. Та сума иде директно општинским или градским властима. Породице средње класе обично живе у стану од просечно 50 квадрата. У Новом Саду за такву некретнину старости две деценије треба издвојти 13.300 динара.

Када плаћамо трошкове из потрошаке корпе заједно са њима одвајамо и део за порез на додату вредност. Све основне намирнице и трошкови становања су код нас опорезовани нижом стопом ПДВ-а, а она је 10 одсто. Последња потрошачка корпа која је званично објављена за април ове године износила је 67.050 за трочлану породицу. Највише издвајамо за храну и безалкохолна пића 26.662 динара. Уз стопу од 10 одсто ту годишње платимо порез од 31.982. Ту су затим трошкови за алкохолна пића и дуванске прерађевине, а то је 5.078 динара. Ти порези се зову акцизе и плаћају се по паклици и литру пића. Просечна паклица цигарета поред бројних штетних састојака у себи садржи и акцизу, а она је за средњу класу 21 динар. По паклица дневно ако два члана имају ову навику донесе 630 динара месечно. Они годишње у државну касу уплате два пута по 7.560 динара, а то је 15.120 динара. Дуванске прерађевине се могу заменити алкохолом што дође на исто.

За одећу и обућу се плаћа ПДВ од 20 одсто, а у износу од 3.197 то носи 739 динара месечно или 8.868 годишње. За струју, воду и грејање плати се 13.157 месечно, а по стопи ПДВ од 10 одсто то доноси порез од 1.315 динара месечно или 15.780 на годишњем нивоу. Намештај све ређе купујемо али статистичари сматрају да за набавку новог или преправке старог оде 2.358 месечно, стопа је 20 одсто па ту оде 7.008 динара. За транспорт 5.390 месечно уз стопу од десет одсто даје 6.408 годишње. Здравствене услуге однесу 2.358 месечно, а то даје порез од 2.820 годишње по нижој
стопи.

Комунални трошкови однесу 1.756 динара месечно, а уз исту стопу то је на годишњем нивоу порез од 2.106 динара. Када је почетком овог миленијума ПДВ стигао у Србију водила се жучна расправа да ли и културне и образовне активности треба опрезовати. Добили су мању стопу па уз трошкове у корпи који се воде заједно са образовањем то је 3.650. Порески то нам однесе месечно 495 динара, а годишња пореска ставка је 5.480 динара. За ресторане и хотеле дамо, ако имамо, месечно 785 динара што је годишње пореских 941 динара. Услуге разних поправки плаћамо месечно 2.277 динара што је по нижој стопи пореских 1.331 динар.

Ако породица има аутомобил и то, рецимо, „пунто“ стар десетак година, само за регистрацију ће издвојити 14.100 динара годишње. За технички преглед иде хиљадарка, обавезно осигурање је 10.000 динара, а таксе 3.100. Даље, уколико бар један члан породице мора да извади пасош или личну карту, то ће бити 3.600 динара за путну исправу и 1.250 за други документ. На ове трошкове треба додати и плаћање такси за изводе из књиге рођених и држављанство, а то је 1.318 за пасош и 840 за личну карту.

Када се сви ови трошкови саберу то је 121.251 динара. Код регистрације возила урачунали смо само таксу. Ову бројку треба узети оквирно јер се цене мењају, али инфлација нам је никад нижа па нема много разлике. Елем, док смо покушали да изведемо ову рачуницу, стигла је и акциза на струју од 7,5 одсто. Тако већ од августа следује потрошачима нови додатни трошак који ће уплаћивати на рачун државе.

Да ли је све ово некоме много или мало тешко је рећи. Више ће бити ових првих, који често излаз из тешке економске ситуације налазе тако што се снабдевају у сивој зони. Ипак, не треба заборавити ни то да се из горенаведених прихода финансира много услуга које сами
користимо. Пре свега ту су здравство, школство, факултети. Већина грађана је овим услугама код нас више незадовољна него задовољна, али и такве коштају. Већи прилив у државну касу коју ће грађани лакше да поднесу доносе само нове инвестиције, отварање радних места, привредни раст.

Душанка Вујошевић
 

До обавеза електронским путем

У Србији је недавно формирано Удружење пореских саветника, а један од чланова и власник књиговодствене агенције „Беара“ и председник војвођанског удружења УВРА-е -Јован Беара каже да грађани заправо и немају шанси да пуно уштеде на порезу: „Код плаћања ПДВ-а или акциза то је у легалним трговачким токовима већ урачунато у цену. Могу да смање порески трошак тако што ће порезе измиривати на време, па неће морати да плаћају и додатне трошкове за затезну камату. Да би то могли да учине, битно је да имају добар увид у трошкове, односно да тачно знају шта су им обавезе. То ће најпрецизније видети ако су им трошкови доступни електронским путем. Порезници би то морали да им омогуће у наредном периоду и то у што краћем року”.

 

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести