треће ревизије ставило је Србији на располагање укупну суму од око 627 милиона евра, док је укупна вредност трогодишњег програма који Србија има са ММФ-ом око 1,2 милијарде евра.
Председавајући у Борду извршних директора ММФ-а и заменик директорке те институције, Мин Жу, изјавио је тим поводом да програм са Србијом даје добре резултате.
"Економија наставља да се опоравља, на бази јачања јавних финансија, решавања структуралних слабости и унапређивању пословне климе", рекао је Жу.
Он је, међутим, упозорио да ризици остају.
"Посвећеност пуној импламентацији програма је неопходна како би се постигли циљеви и одржала макроекономска стабилност, успоставила одрживост јавног дуга и ојачао потенцијал за раст", навео је он.
Према његовим речима, фискални резултати који су бољи од очекиваних за ову годину дозвољавају да се реше нагомилане обавезе из прошлости, али и скромно и таргетирано повећање плата и пензија у 2016. години.
Истовремено, да би се окренуо тренд јавног дуга, и да би он кренуо да се смањује, захтева структурално прилагођавање од око 1,5 одсто БДП-а у 2016. и 2017.
"У том смислу, друга фаза оптимизације јавног сектора мора да се припреми и да се примени експедитивно", рекао је Жу.
Према његовим речима, да би се побољшао потенцијал за раст Србије, пројекције јавних инвестиција морају да буду добро планиране, а приоритети одређени. Он је указао да то мора да има ослонац у студијама изводљивости и анализама фискалних ризика, како би се осигурало да ће ти пројекти допринети расту, без стварања прекомерног јавног дуга.
"Фискална консолидација је обезбедила простор за значајне монетарне олакшице", рекао је он и додао да контекст нестабилног окружења захтева опрезну монетарну политику.
ММФ је поздравио политику Народне банке Србије, која подразумева режим циљане инфлације и флаксибилног курса.
Жу је навео да је напредак финансијског сектора охрабрујућ, те да су завршене специјалне дијагностичке студије највећих банака у Србији снажно допринеле стабилности тог сектора.
Он је додао и да ће стратегија за решавање ненаплативих кредита у Србији помоћи да се канали за кредитирање ослободе и да се смање рањивости.
"Имплементација и идентификација структуралних реформи је кључна за смањење фискланих ризика и подршку компетитивности и расту", рекао је Жу, пише у саопштењу ММФ-а.
На пример, то је важно, како је рекао, због предузимања одлучније активности на имплементацији обавеза у области великих државних предузећа, посебно у области енергетике и саобраћаја, као и благовремено решавање предузећа у портфолиу Агенције за приватизацију.
Власти у Србији већ су се изјаснили да желе да трогодишњи стенд бај аранжман закључен са ММФ-ом буде из предострожности, што значи да немају намеру да повлаче тај новац.
Стенд бај аранжман из предострожности Србија је са Међународним монетарним фондом закључила у фебруару ове године, а укупна вредност трогодишњег програма је око 1,2 милијарде евра.
(Танјуг)
