потрошачких кредита, риволвинг картица и чекова, рачуна се сваки динар. Кад год је то могуће, потрошачи пазаре на чекове. Код куповине робе кредити се подижу за аутомобиле, евентуално за намештај и техничку робу, али се и то надомешта чеком кад год је могуће. Прошле године банке су издале 12,5 милиона чекова, а ове је та бројка већ прешла шест милиона.
Када бирају чекове, наши људи непогрешиво бирају оно најповољније. Јер, код кредитних картица камата се на годишњем нивоу креће од 25 до чак 30 одсто. Потрошачки кредити су по условима који се нуде слични готовинским: најчешће су то данас позајмице у домаћој валути с каматом од 10 до 16 одсто ефективно. За првих шест месеци ове године укупна сума потрошачких кредита зауставила се на своти од 23,60 милијарде динара.То је само 0,1 одсто више него последњег дана децембра 2105. Код чекова потрошач не плаћа камату, она иде на терет трговца.
Трговцима су чекови често једини начин да одрже какав-такав промет. Код нас се на плаћање картицама трговачким кућама наплаћује провизија измеђи један и три одсто. Поређења ради, у ЕУ је она максимирана на 0,3 одсто.Динарске камате на кредите су се преполовиле у односу на пре десетак година. За исто време, оне за картице су остале исте.
А шта се сада догађа на тржишту?
На чекове се пуни потрошачка корпа. У „Максију”, односно „Делезу”, почек је 120 дана и ту се углавном купују кућне потрепштине. У „Темпу”, где се пазари и техничка роба, то је 270 дана, у „Идеи” је то 120 дана а у ДИС-у 90, док је код „Универекспорта” 180 дана а код „Роде” 300. Произвођач намештаја „Форма идеале” има почек од 12 месеци у својој продајној мрежи, а колико ће купац од тога искористит,и зависи од месеца када купује. Може на чекове, али рачун мора бити намирен 31. децембра.
Пазар путем чекова је уобичајен и у „Универекспорту”: највише се, по речима пи-ар менаyерке Оливере Ћирковић, кристи пред празнике, током лета и на почетку школске године.Чек на почек би се вероватно још и више користио да банке клијентима не условљавају број „папирића” сумом коју имају на рачуну. Максимални износ по чеку је 5.000 динара, а наше плате су то око 25.000-30.000 динара. Да су банке дарежљивије, и више би се пазарило на чекове. Банкама се, наравно, не исплати да дају чекове – многе то чине само да би задржале клијенте да не пређу у другу банку. Али и сами банкари размишљају о променама
Д. Вујошевић
Банкари спремају новости
Због велике популарности кеш кредита, банкари су помало запустили картице. Али изгледа да их на јесен чека повратак. Неколико банака већ размишља о новим картицама
– Мислим да ћемо већ на јесен изаћи с потпуно новим моделом риволвинг картица, а биће ту и могућност рефинансирања трошкова код других банака, баш за картице – каже један банкар. – Ту су и трговачки ланци, који све више желе да терет кредитирања поделе с банкама. Ту већ постоје и добре идеје и заједнички интерес.
Хоће ли то бити још један покушај да се чек и почек пошаљу у пензију и како ће проћи, видећемо на јесен.
